Ukrajinski med: izvozna cena oko 40% iznad prošlogodišnjeg proseka

Vest o skupljem ukrajinskom medu u izvozu odmah otvara pitanje koje zanima i naše pčelare: ako evropski kupci plaćaju više, može li se očekivati bolji otkup? Odgovor traži više od jednog procenta.

Povod je nova objava Apimondije od 8. oktobra. Proverom smo došli do primarne analize udruženja Ukrajinski klub agrarnog biznisa, odnosno UCAB. U njoj je prosečna izvozna cena za januar–jul 2026. oko 40% iznad proseka cele 2025. godine. Takav podatak jeste važan tržišni signal, ali njegov period i značenje moraju ostati vidljivi. [1]

Šta tačno pokazuju provereni brojevi

UCAB objavljuje količinu i ukupnu vrednost izvezenog meda. Deljenjem vrednosti u dolarima sa količinom u kilogramima dobijamo prosečnu vrednost po kilogramu, zaokruženu na dve decimale.

Poređenje objavljenih zaokruženih cena: (3,49 − 2,49) / 2,49 × 100 = 40,16%, odnosno oko 40,2%. Podaci za 2026. su operativni. Dinarske otkupne cene, dolarski izvozni prosek i evropske uvozne vrednosti nisu isti pokazatelj.

Sedam meseci nije isto što i cela godina

Ovde je presudna ograda: ovo nije međugodišnje poređenje januara–jula 2026. sa januarom–julom 2025. Kraći period poredi se sa celom prethodnom godinom. Zbog sezonskih isporuka i strukture prodatog meda, to ne može automatski da pokaže koliko je isti med poskupeo u istom delu sezone.

Novije septembarske objave o izvozu sadrže neusaglašene proseke i ukupne iznose. Zato ih ne koristimo da bismo izračunali potvrđen rast cene za prvih osam meseci 2026. U tabeli je poslednja primarna ukrajinska analiza izvozne vrednosti koju smo uspeli da proverimo. Za najnoviji razvoj na tržištu posebno je važan oktobarski podatak o evropskoj kvoti.

Zašto Ukrajina utiče na evropsko tržište

Evropska komisija, pozivajući se na Eurostat Comext, navodi da je Ukrajina 2024. bila najveći dobavljač meda u EU po količini: 53.911 tona, odnosno 30,8% uvoza iz zemalja izvan Unije. U prvih devet meseci 2025. taj udeo bio je 28,5%. To nisu podaci o celom izvozu Ukrajine, nego o medu koji je stigao na tržište EU. [2]

Prema UCAB-u, među glavnim kupcima ukrajinskog meda do jula 2026. bili su Nemačka, Francuska, Belgija, Poljska i Španija. Kada se promeni cena ponude tako velikog dobavljača, evropski uvoznici imaju razlog da ponovo računaju troškove nabavke. Moguće promene potražnje za medom drugih porekla ostaju tržišna mogućnost, a ne potvrđena posledica tih brojki. [1]

Kvota za 2026. već je iskorišćena 87,1%

Noviji podatak dolazi iz UCAB-ovog pregleda objavljenog 8. oktobra 2026. Na dan 1. oktobra iskorišćeno je 87,1% bescarinske kvote za prirodni med. Sporazum EU i Ukrajine predviđa godišnju kvotu od 35.000 tona. [4] [5]

Kvota određuje obim povlašćenog, bescarinskog pristupa. Njeno iscrpljivanje nije zabrana daljeg izvoza: med se može uvoziti i izvan nje, uz odgovarajuću carinu. To menja računicu trgovine, ali samo po sebi ne dokazuje ni nestašicu meda ni budući rast njegove cene.

Izvozna cena nije novac koji ostaje pčelaru

Otkupna cena govori koliko proizvođač dobija za predatu robu. Izvozni prosek opisuje vrednost isporuka preko granice. U lancu između pčelinjaka i kupca postoje sakupljanje, obrada, analize, pakovanje, skladištenje i transport. Za njih neko plaća, pa izvozni prosek nije iznos koji pčelar nužno dobija.

Eurostat dodatno razlikuje vrednovanje izvoza i uvoza: kod uvoza su obuhvaćeni i određeni troškovi prevoza i osiguranja do granice zemlje uvoznice. Zato dolarski ukrajinski izvozni podaci i evropske uvozne vrednosti u evrima ne mogu da se oduzimaju kao da su dve ponude istog otkupljivača. [3]

Viša cena nije isto što i veći prihod. Prihod zavisi i od prodate količine, a zarada od troškova. Jednostavan računski primer: cena viša 40% uz upola manju prodatu količinu daje 30% manji prihod. To je ilustracija odnosa cene i količine, a ne tvrdnja o ovogodišnjem ukrajinskom izvozu.

Šta iz ovoga može da zaključi pčelar u Srbiji

Evropski pregled za januar–septembar 2025. beleži prosečnu uvoznu vrednost meda iz Srbije od 3,40 EUR/kg, uz pad od 1,3% prema istim mesecima 2024. To je istorijski pokazatelj trgovine na granici EU, a ne današnja otkupna cena u Srbiji. Različita porekla mogu imati drugačiju strukturu vrsta meda, kvaliteta, pakovanja i ugovora. [2]

Za procenu domaćeg otkupa potrebne su konkretne ponude: vrsta meda, zahtevani kvalitet, količina, rok plaćanja i troškovi koje snosi proizvođač. Bez tih podataka nema pouzdanog mosta od ukrajinskog proseka do srpske otkupne cene.

Širi evropski kontekst opisali smo u člancima o nemačkom tržištu meda i različitim procenama francuske proizvodnje. Ukrajinska vest daje razlog da se tržište pažljivo prati, ali ne i dokaz da će sledeća domaća otkupna ponuda biti veća.