Da li nemačko tržište meda puca? Rekordni prinosi, 67.700 tona uvoza i borba za cenu

Rekordan prinos sa manje pčelinjih društava

Prema podacima nemačke Savezne kancelarije za poljoprivredu i hranu (BLE), broj društava u 2025. pao je gotovo četiri odsto, na oko 976.400. Prosečan prinos dostigao je rekordnih 39,4 kilograma po društvu.

Ključne brojke godišnjeg bilansa, uz preliminarne podatke o potrošnji i trgovini:

• domaća proizvodnja: 38.600 tona
• potrošnja: 86.700 tona
• uvoz: 67.700 tona
• izvoz: 19.600 tona
• potrošnja po stanovniku: 1,038 kilograma
• stepen samodovoljnosti: 45 odsto

Razlika od 48.100 tona

Nemačka je izvezla deo raspoloživog meda. Zato se uvoz ne može jednostavno sabrati sa domaćom proizvodnjom i proglasiti potrošnjom. Kada se izvoz oduzme od uvoza, ostaje 48.100 tona neto uvoza. Tolika je i razlika između proizvodnje i potrošnje, odnosno oko 55 odsto potrošnje.

Četiri najveća dobavljača zajedno su obezbedila polovinu uvoza. Količine ispod približno su izračunate iz udela koje je objavio BLE:

• Argentina: 18 odsto, oko 12.200 tona
• Ukrajina: 15 odsto, oko 10.200 tona
• Čile: devet odsto, oko 6.100 tona
• Meksiko: osam odsto, oko 5.400 tona

Pravi problem je cena

Nemački pčelarski savez objavio je da je prosečna cena meda uvezenog u EU iz trećih zemalja tokom 2024. iznosila 1,92 evra po kilogramu. To je pad od 11,5 odsto u odnosu na 2023. Kineski med u tom bilansu koštao je prosečno 1,20 evra, a ukrajinski 1,79 evra po kilogramu.

To su podaci za celu Evropsku uniju i za 2024. godinu. Nisu aktuelna prosečna uvozna cena Nemačke.

WDR je u maju 2026, pozivajući se na istraživanja nemačkog stručnog centra za pčelarstvo, naveo prosečnu prodajnu cenu domaćeg meda od oko 13 do 14 evra po kilogramu.

Poređenje ima jasnu granicu: uvozna cena velikih količina i prodajna cena upakovanog meda odnose se na različite faze trgovine. Razlika između njih nije zarada pčelara niti dokaz prevare. Između uvoza i tegle na polici postoje troškovi kontrole, pakovanja, transporta i prodaje.

Ipak, jeftina sirovina daje uvoznicima i pakerima prostor da ponude nižu krajnju cenu. Domaći pčelar mora da pokrije rad, prihranu, tretmane protiv varoe, ambalažu, gorivo i prevoz društava. Pčelari sa kojima je WDR razgovarao upravo tu vide glavni problem za opstanak profesionalne proizvodnje.

Uvozno poreklo samo po sebi nije dokaz slabijeg kvaliteta ili falsifikata. Nemački savez uvoznika i pakera meda naglašava da i uvozni med mora da ispuni zakonske standarde. Zato su pouzdana kontrola autentičnosti i praćenje porekla svake pošiljke važniji od pretpostavke da je svaki jeftin ili uvozni med neispravan.

Pčelari protiv veće bescarinske kvote za ukrajinski med

Nemački pčelarski savez (DIB) i Savez nemačkih profesionalnih pčelara (DBIB) objavili su 10. septembra 2026. da se protive mogućem dodatnom povećanju bescarinske kvote za ukrajinski med. Svoj stav preneli su ministru poljoprivrede Aloisu Raineru.

Postojeća kvota iznosi 35.000 tona godišnje i odnosi se na celu EU. Prema navodima saveza, iz Ukrajine u EU godišnje stiže više od 50.000 tona meda. Kvota ne predstavlja zabranu uvoza preko te količine, već granicu za bescarinski tretman.

Povod su najavljeni razgovori o proširenju kvota za osetljive poljoprivredne proizvode. Ukrajinski ministar nije izričito pomenuo med. Nemački savezi traže da se o dodatnim ustupcima ne pregovara dok se ne obezbede pouzdana sledljivost i provera autentičnosti.

Pozivajući se na FAOSTAT i UN Comtrade, savezi navode da je prijavljeni ukrajinski izvoz u 2024. iznosio 160 odsto prijavljene proizvodnje. Taj odnos sam po sebi nije dokaz falsifikovanja: za takav zaključak trebalo bi proveriti i zalihe, ponovni izvoz i uporedivost podataka.

Šta menja zabrana uvoza iz Brazila

Od 3. septembra 2026. Brazil nema odobrenje za izvoz meda u Evropsku uniju prema izmenjenoj listi Evropske komisije. Razlog je nedostatak potrebnih garancija o sprovođenju zabrane određenih antimikrobnih lekova, uključujući njihovu upotrebu za podsticanje rasta ili prinosa i lekove rezervisane za lečenje određenih infekcija kod ljudi.

Ova odluka nije isto što i nalaz antibiotika u određenoj pošiljci brazilskog meda. Odnosi se na garancije koje zemlja izvoznica mora da pruži EU.

Zabrana može promeniti nabavku i usmeriti kupce ka drugim dobavljačima. Međutim, iz same zabrane ne može se zaključiti da će cena nemačkog meda porasti. Za takvu procenu potrebni su podaci o zalihama, zamenskim dobavljačima i novim ugovorenim cenama.

Preciznije poreklo na etiketi

Od 14. juna 2026. u Nemačkoj na mešavinama meda moraju da budu navedene zemlje porekla i njihovi procentualni udeli. Opšta formulacija „mešavina meda iz EU i zemalja van EU“ više nije dovoljna. Proizvodi označeni pre tog datuma mogu da ostanu u prodaji do isteka zaliha.

Kupac tako dobija konkretniji podatak o sadržaju tegle. Domaći pčelar može jasnije da istakne poreklo svog meda, ali etiketa sama po sebi ne dokazuje autentičnost. Za to su i dalje potrebni dokumentacija, sledljivost i odgovarajuće kontrole.

Da li je tržište zaista pred pucanjem?

Dostupni podaci ne pokazuju da je potražnja za medom nestala. Pokazuju veliko tržište koje domaća proizvodnja ne može da snabde u celosti. Uvoz će zato ostati neophodan.

Upozorenja profesionalnih pčelara odnose se na isplativost. Dobra ispaša i visok prinos ne garantuju dobru zaradu ako postignuta prodajna cena ne pokriva troškove.

Iz navedenih razlika u cenama sledi da su pčelari koji prodaju med u velikim količinama neposrednije izloženi konkurenciji uvozne sirovine. Direktna prodaja omogućava da naplate i lokalno poreklo, odnos sa kupcem i upakovan proizvod, ali zahteva vreme, prodajno mesto i dovoljno stalnih kupaca.

Zato rast proizvodnje i pritisak na pčelare mogu da postoje istovremeno. Za nemačke proizvođače presudno je po kojoj ceni mogu da prodaju svoj med i da li ta cena pokriva sledeću sezonu.