Francuska: jedni procenjuju 20.000 tona meda, drugi gotovo 34.000 – otkud tolika razlika?

Koliko je meda Francuska proizvela ove godine? Naizgled jednostavno pitanje dobilo je dva veoma različita odgovora.

Francuski nacionalni savez pčelara (UNAF) procenjuje da će proizvodnja meda u 2026. iznositi između 18.000 i 20.000 tona.

Samo dan nakon njegovog saopštenja od 30. septembra, međustrukovna organizacija InterApi predstavila je potpuno drugačiju procenu: 33.700 tona.

Razlika između dve procene iznosi gotovo 15.000 tona, a u zavisnosti od toga koju uzmemo kao osnovu, slika francuskog pčelarstva izgleda sasvim drugačije.

Da li je sezona bila veoma loša ili je, uprkos vremenskim nepogodama, proizvodnja ostala iznad višegodišnjeg proseka?

Odgovor za sada zavisi od toga koga pitate.

Dve organizacije, dve slike iste sezone

UNAF je svoju procenu zasnovao na informacijama koje dobija od regionalnih pčelarskih organizacija, svojih predstavnika i učesnika na tržištu meda.

Prema njihovim podacima, Francuska je prošle godine proizvela između 23.000 i 25.000 tona meda, dok bi ovogodišnja proizvodnja mogla biti znatno manja.

InterApi, sa druge strane, koristi istraživanje koje je sprovela konsultantska kuća Agrex Consulting među 986 pčelara.

Prema toj proceni, proizvodnja meda u Francuskoj iznosi približno 33.700 tona, što je oko 2,5% manje nego 2025. godine, ali i dalje iznad proseka prethodnih deset godina.

Podatak od 34.568 tona za 2025. potiče iz serije FranceAgriMer-a koju InterApi koristi za poređenje. Nije ranija preliminarna procena InterApi-ja za tu godinu.

Važno je naglasiti da ove procene nisu dobijene istom metodologijom.

InterApi rezultate istraživanja koristi za procenu nacionalne proizvodnje, dok UNAF prikuplja informacije iz svoje mreže regionalnih organizacija i drugih učesnika u sektoru.

Zbog toga razlika ne mora automatski značiti da je jedna organizacija pogrešila. Međutim, pokazuje koliko je teško precizno proceniti proizvodnju meda u zemlji sa velikim brojem malih i profesionalnih pčelara.

Konačna zvanična statistika za 2026. još nije objavljena.

Proleće obećavalo izuzetnu sezonu

Uprkos različitim brojkama, obe organizacije opisuju sličan tok pčelarske godine.

Posle blage i vlažne zime, pčelinja društva su rano počela da se razvijaju. Vegetacija je imala dovoljno vlage, a prolećni uslovi u mnogim područjima bili su veoma povoljni.

Pojedini pčelari ostvarili su odlične prinose na uljanoj repici, bagremu i drugim prolećnim pašama.

Prema podacima istraživanja za InterApi, bagremova paša bila je naročito dobra u pojedinim delovima jugozapadne Francuske, dok su u drugim regionima vremenske prilike tokom cvetanja ograničile unos.

Međutim, krajem maja situacija je počela da se menja.

Kiše su prestale, temperature su naglo porasle, a zatim su usledili uzastopni toplotni talasi.

Za mnoge pčelare upravo je tada završena nada u izuzetnu sezonu.

Vrućine prekinule letnju pašu

Visoke temperature i dugotrajna suša pogodile su vegetaciju u brojnim francuskim regionima.

Biljke su brže završavale cvetanje, a uslovi za lučenje nektara postajali su sve nepovoljniji.

Najviše su stradale pojedine letnje paše, uključujući lavandu i suncokret.

Izveštaj Agrex Consulting-a za InterApi u delu o regionu Provansa–Alpi–Azurna obala navodi proizvodnju lavandinog meda od približno 400 tona.

Poređenja radi, u dobrim godinama navodi se oko 1.500 tona.

To znači da je ovogodišnja procena gotovo četiri puta manja od prinosa u povoljnim sezonama. Brojku od 400 tona ovde treba čitati u regionalnom kontekstu izveštaja: nacionalna tabela u istom dokumentu lavandi pripisuje 2,7% ukupne proizvodnje, pa ta dva podatka nisu neposredno uporediva.

Suncokretova paša takođe je podbacila. Prema InterApi, suncokretov med učestvuje sa svega oko 3,5% u procenjenoj ukupnoj proizvodnji.

Za pčelare Srbije, gde suncokret predstavlja jednu od najvažnijih letnjih paša, ovaj podatak posebno je zanimljiv.

Francusko iskustvo pokazuje da dobro razvijena društva i velika površina pod medonosnom kulturom nisu dovoljni ukoliko vremenski uslovi ne omogućavaju odgovarajuće lučenje nektara.

Ni šumska paša nije svuda pomogla

Prema izveštajima o francuskoj sezoni, proizvodnja jelovog i šumskog meda bila je veoma slaba u mnogim područjima. U istraživanju za InterApi, jelov med čini svega 0,4% procenjene nacionalne proizvodnje, a šumski med 4%.

To je još jedan primer koliko medljikova paša može biti nepredvidiva.

Čak i kada u određenom području postoje odgovarajuće šumske zajednice, proizvodnja medljikovca zavisi od brojnih okolnosti, uključujući prisustvo proizvođača medljike i vremenske uslove.

O tome smo detaljnije pisali u našem članku Šumski med nije svaki med iz šume: šta je medljikovac i gde ga ima u Srbiji?.

Zašto je toliko teško utvrditi koliko je meda proizvedeno?

Za razliku od pojedinih poljoprivrednih kultura, proizvodnja meda ne može se jednostavno proceniti na osnovu zasejanih površina i prosečnog prinosa.

Pčelari rade na različitim pašama, deo društava sele tokom sezone, a proizvodnja se značajno razlikuje između regiona.

Dodatnu komplikaciju predstavlja veliki broj malih proizvođača koji med prodaju direktno kupcima ili ga koriste za sopstvene potrebe.

U takvim okolnostima nacionalne procene često zavise od anketa, prijavljenog broja košnica, podataka pčelarskih organizacija i informacija sa tržišta.

Različite metode mogu dati različite rezultate.

Ipak, kada se dve procene razlikuju za gotovo 15.000 tona, razlika postaje važna i za pčelare i za trgovce.

Od procenjene domaće proizvodnje zavisi i način na koji se tumače potrebe za uvozom, stanje tržišta i položaj domaćih proizvođača.

Francuska i dalje uvozi velike količine meda

Bez obzira na to koja će se procena pokazati bližom konačnim rezultatima, Francuska ne proizvodi dovoljno meda da zadovolji sopstvenu potrošnju.

UNAF procenjuje da se godišnje u Francuskoj potroši oko 40.000 tona meda, dok uvoz premašuje 30.000 tona.

To pokazuje koliko je francusko tržište povezano sa međunarodnom trgovinom. Ove okvirne tržišne brojke nisu neposredan godišnji bilans proizvodnje i potrošnje: bez podataka o zalihama, izvozu i periodu na koji se odnose, ne mogu se jednostavno sabrati.

Za domaće pčelare, međutim, velika ponuda uvoznog meda predstavlja dodatni izazov, naročito kada se istovremeno suočavaju sa rastućim troškovima proizvodnje i neizvesnim prinosima.

Zbog toga rasprava o ovogodišnjoj proizvodnji nije samo statističko pitanje.

Ona se neposredno odnosi i na položaj francuskih pčelara na tržištu.

Šta možemo zaključiti iz francuske sezone?

Francuska je ove godine imala povoljan početak pčelarske sezone, ali su letnje vrućine i suša značajno ograničile pojedine važne paše.

To potvrđuju obe organizacije, uprkos velikoj razlici u njihovim procenama ukupne proizvodnje.

Za pčelare u Srbiji i regionu posebno su zanimljiva tri iskustva: značaj prolećne paše za ukupan godišnji prinos, osetljivost suncokreta na nepovoljne vremenske uslove i nepredvidivost medljikovca.

Ipak, najveće pitanje ostaje otvoreno.

Da li je Francuska proizvela oko 20.000 ili gotovo 34.000 tona meda?

Precizniju sliku trebalo bi da donesu konačni podaci Observatorije za proizvodnju meda FranceAgriMer-a, na koju upućuje i InterApi.

Do tada, obe brojke treba posmatrati kao procene, a ne kao konačan rezultat francuske pčelarske sezone 2026.