Prema proceni zasnovanoj na iskustvima pčelara sa terena, oko 80 odsto mađarske pčelinje populacije već nedeljama ima veoma malo ili nimalo prirodnog polena.
OMME je 27. avgusta saopštio da su nakon završetka cvetanja suncokreta, oko 20. jula, u značajnom delu zemlje praktično nestali prirodni izvori nektara i polena. Situaciju je dodatno pogoršalo isušivanje vlažnijih područja i vegetacije uz vodotokove, koji tokom uobičajenih godina pčelama obezbeđuju deo hrane u drugoj polovini leta.
U mnogim društvima naglo smanjeno leglo
Nedostatak polena već se odražava na stanje pčelinjih društava.
Prema navodima OMME-a, u pojedinim društvima matice su potpuno prestale da polažu jaja, dok je u drugim zaleganje značajno smanjeno. Udruženje navodi da se u mnogim košnicama trenutno nalazi veoma malo legla.
Mađarski stručnjaci upozoravaju da tako izražen pad količine legla u ovom periodu sezone ne pamte ni pojedini pčelari sa višedecenijskim iskustvom.
Polen predstavlja glavni izvor proteina za pčelinje društvo i posebno je značajan za ishranu mladih pčela i razvoj legla. Njegov nedostatak tokom kasnog leta može zato imati posledice koje nisu ograničene samo na trenutni razvoj društva.
Strah od gubitaka tokom zime
Najveća zabrinutost odnosi se na pčele koje treba da iznesu predstojeću zimu.
Kasno leto je period u kojem se postepeno formiraju generacije dugovečnijih radilica od kojih zavisi prezimljavanje i početak razvoja društva narednog proleća.
OMME procenjuje da bi sadašnji nedostatak prirodne hrane mogao dovesti do značajnih gubitaka pčelinjih društava do proleća 2027. godine.
Na problem je 29. avgusta ukazao i mađarski Euronews, navodeći da nedostatak polena, zajedno sa otežanim pronalaženjem vode tokom suše, dodatno opterećuje pčelinja društva.
Problem počeo nakon završetka suncokreta
Prema saopštenju OMME-a, kritičan period počeo je približno 20. jula, nakon završetka cvetanja suncokreta.
U normalnijim godinama deo nedostatka hrane nakon glavnih paša mogu nadoknaditi samonikle biljke, vlažnije livade, područja uz kanale i vodotokove i druga kasnoletnja vegetacija.
Ovogodišnja kombinacija visokih temperatura i suše pogodila je i te izvore hrane.
Zbog toga se problem ne odnosi samo na smanjeno lučenje nektara već i na nedostatak polena, koji je posebno važan u periodu odgajanja pčela pred zimu.
OMME se obratio mađarskom Ministarstvu poljoprivrede
Ozbiljnost situacije navela je OMME da se obrati i nadležnom ministarstvu.
Udruženje je zatražilo da se pri budućim kontrolama programa podrške uzmu u obzir mogući gubici društava izazvani ovogodišnjim ekstremnim vremenskim uslovima.
Problem se posebno odnosi na 5.145 mađarskih pčelara uključenih u program podrške dobrobiti životinja, koji imaju obavezu da održavaju propisani broj pčelinjih društava i tokom naredne godine.
OMME upozorava da deo pčelara možda neće moći da ispuni tu obavezu zbog gubitaka na koje nisu mogli da utiču. Udruženje je zatražilo i da isplata odgovarajućih podrški za 2025. godinu, ukoliko je moguće, bude ubrzana.
Situacija značajna i za pčelare u regionu
Iako se upozorenje OMME-a odnosi na Mađarsku, razvoj situacije može biti zanimljiv i pčelarima u Srbiji i drugim zemljama Panonske nizije, gde se pčelinja društva tokom leta suočavaju sa sličnim kombinacijama visokih temperatura, nedostatka padavina i završetka velikih ratarskih paša.
Mađarski slučaj takođe pokazuje da procena kasnoletnje paše ne bi trebalo da se zasniva samo na količini meda u košnici. Dostupnost polena i količina legla mogu pružiti važnu informaciju o tome u kakvom stanju društvo ulazi u period pripreme za zimu.
Za sada nema podataka koji bi pokazali koliki će stvarni gubici u Mađarskoj biti. Upozorenje OMME-a predstavlja procenu trenutnog stanja i rizika za naredne mesece, dok će konačne posledice moći da se procene tek nakon prezimljavanja.
Tekst je zasnovan na primarnim dokumentima i urednički obrađen bez preuzimanja tuđih formulacija.