Skupi med, jeftin sirup: Kako velika prevara menja evropsko pčelarstvo

Evropska koordinisana akcija „From the Hives“ obuhvatila je 320 pošiljki meda uzorkovanih na graničnim kontrolnim mestima između novembra 2021. i februara 2022. godine. Zajednički istraživački centar Evropske komisije označio je 147 uzoraka, odnosno 46 odsto, kao sumnjive zbog prisustva najmanje jednog markera stranog izvora šećera. Operacija nije bila rutinska kontrola deklaracija, već trostepena istraga koja je povezala laboratorijske nalaze, tokove robe kroz sistem TRACES i naknadne provere uvoznika, prerađivača, mešaonica i pakera unutar EU. Rezultati su otkrili ne samo visok broj sumnjivih pošiljki već i metode kojima se sastav i dokumentacija prilagođavaju kontroli.

Kako je sprovedeno uzorkovanje

U početnoj fazi učestvovalo je šesnaest država članica EU, Norveška i Švajcarska. Kada se pošiljka sastojala od više proizvodnih lotova, uzorkovan je jedan lot, a više pojedinačnih uzoraka objedinjavano je u zbirni uzorak koji je slat JRC-u u belgijski Gil. Tokom kampanje uzorkovano je približno 15 odsto pošiljki prijavljenih za uvoz.

Najviše uzoraka poticalo je iz Kine — 89, zatim iz Ukrajine 74, Argentine 34, Meksika 22, Brazila 18 i Turske 15. Oko 77 odsto robe bilo je deklarisano kao poliflorni, a 11 odsto kao monoflorni med. Rezultati opisuju uvozne tokove u posmatranom periodu i Evropska komisija izričito navodi da se procenat od 46 odsto ne sme generalizovati na čitavo tržište meda u EU.

Rezultati po zemljama i operaterima

Od 89 uzoraka poreklom iz Kine, 66 je bilo sumnjivo — 74 odsto. Kod robe deklarisane iz Turske sumnjivo je bilo 14 od 15 uzoraka, odnosno 93 odsto. Svih deset pošiljki uvezenih iz Ujedinjenog Kraljevstva označeno je kao sumnjivo; raspoloživi podaci o sledljivosti ukazivali su da je roba verovatno proizvedena u drugim državama, zatim prerađena ili mešana u Britaniji pre ponovnog izvoza u EU.

Kontrolisana su 123 izvoznika. Njih 70 bilo je povezano sa najmanje jednom sumnjivom pošiljkom. Od 95 uvoznika obuhvaćenih uzorkovanjem, 63 su uvezla najmanje jednu sumnjivu pošiljku. Ti podaci su korišćeni za određivanje odredišta robe i izbor operatera za dalje istrage unutar evropskog tržišta.

Šta laboratorijski nalaz jeste — a šta nije

Metode korišćene u akciji davale su kvalitativan rezultat: prisustvo ili odsustvo markera stranih šećera. Na osnovu njih nije bilo moguće izračunati količinu dodatog sirupa. Zato je termin „sumnjiv uzorak“ precizniji od tvrdnje da je laboratorija u svakom slučaju pravno dokazala falsifikat.

JRC je kombinovao više naprednih analitičkih postupaka, ali deo korišćenih metoda još nije harmonizovan i standardizovan za rutinsku službenu kontrolu u svim državama članicama. Evropska komisija navodi da postojeće zvanične metode nemaju dovoljnu osetljivost za niske i srednje nivoe dodatih šećera. Laboratorijski signal je zato služio kao osnova za dalju proveru dokumentacije, poslovnih veza i fizičkog toka robe.

Zašto stara izotopska analiza više nije dovoljna

Analiza odnosa stabilnih izotopa ugljenika EA-IRMS dugo je bila važna za otkrivanje sirupa od kukuruza i šećerne trske. U novoj akciji ta metoda nije bila efikasna za veliki deo sumnjivih uzoraka. JRC je zaključio da su klasični sirupi delimično ili potpuno zamenjeni sirupima od pirinča, pšenice i šećerne repe, čiji se profil teže razlikuje od prirodnih šećera u medu.

Komisija posebno upozorava na „tailor-made“ sirupe — mešavine projektovane tako da u velikoj meri oponašaju šećerni profil autentičnog meda. Smanjivanjem udela dodatka i prilagođavanjem sastava moguće je ciljati granice osetljivosti određenog testa. Zbog toga se radi na kombinovanju više analitičkih tehnika i bazama referentnih autentičnih uzoraka, umesto oslanjanja na jedan univerzalni test.

Šta su otkrile forenzičke istrage

OLAF i nacionalni organi nisu se zaustavili na uzorcima. Kod 44 operatera sprovedene su istrage koje su uključivale inspekcije na licu mesta, nova uzorkovanja i pregled poslovnih dokumenata, računara i telefonskih zapisa. Pronađene su indicije o saradnji izvoznika i uvoznika u prilagođavanju mešavina pre ulaska robe na evropsko tržište.

Dokumentovane sumnjive prakse obuhvatile su dodavanje šećernih sirupa u trećim zemljama i na teritoriji EU, korišćenje laboratorijskih analiza radi podešavanja odnosa meda i sirupa pre uvoza, dodavanje boja radi prikrivanja botaničkog porekla, falsifikovanje podataka o sledljivosti i uklanjanje polena kao pokazatelja geografskog porekla. Istrage su pokazale da problem može obuhvatiti više koordinisanih karika — izvoznika, uvoznika, mešaonicu i pakera.

Ekonomski odnos: 2,17 evra prema 40–60 centi

Prosečna jedinična vrednost uvoznog meda u EU, bez meda sa Novog Zelanda, iznosila je 2,17 evra po kilogramu tokom 2021. godine. U istom periodu sirupi od pirinča bili su dostupni za približno 0,40 do 0,60 evra po kilogramu. Razlika između dve ulazne cene objašnjava ekonomsku osnovu prevare i njen uticaj na veleprodajni pritisak.

Evropska komisija posledice opisuje kao narušavanje konkurencije, slabljenje poverenja u prehrambeni lanac i pritisak na evropske proizvođače. Zdravstveni rizik od dodatih prehrambenih sirupa procenjen je kao nizak pod pretpostavkom da su sami sirupi bezbedni za ljudsku ishranu; predmet istrage bio je pre svega sastav, lažno predstavljanje i ekonomska prevara.

Sankcionisani operateri i 340 tona robe

Prema ažuriranim podacima Evropske komisije, devet operatera u EU je sankcionisano. Ukupno 340 tona robe proglašene adulteriranom odbijeno je na granici, povučeno ili opozvano sa tržišta, odnosno reklasifikovano u šećerni sirup za industrijsku upotrebu. Broj sankcija znatno je manji od broja sumnjivih pošiljki jer laboratorijski marker sam po sebi nije u svakom slučaju bio dovoljan za regulatornu ili sudsku meru.

Odgovornost za kontrolu i kažnjavanje ostaje prvenstveno na državama članicama, dok Komisija koordinira prekograničnu razmenu podataka. OLAF sprovodi administrativne istrage i prosleđuje nalaze nadležnim organima, gde oni mogu dovesti do upravnih, finansijskih, disciplinskih ili krivičnih postupaka.

Pošiljke se od novembra 2024. vezuju za odobrene pogone

Posle rezultata akcije izmenjeni su i uslovi uvoza. Od 29. novembra 2024. med i drugi pčelinji proizvodi namenjeni ljudskoj ishrani mogu ući u EU samo ako su poslati, dobijeni ili pripremljeni u pogonima koji se nalaze na zvaničnim listama u sistemu TRACES. Pre izmene postojala je obaveza zdravstvenog sertifikata i usklađenosti sa higijenskim pravilima, ali ne i obavezno navođenje svakog izvoznog pogona u bazi.

Nova lista omogućava da se pošiljka poveže sa konkretnim objektom u trećoj zemlji i da se pojačane kontrole usmere na pogone povezane sa prethodnim nepravilnostima. Države izvoznice odgovorne su za dostavljanje i ažuriranje podataka o odobrenim pogonima.

Nova deklaracija od 14. juna 2026.

Za mešavine meda od 14. juna 2026. zemlje porekla moraju biti navedene u opadajućem redosledu, zajedno sa procentualnim udelom svakog porekla. Dozvoljeno odstupanje je pet procentnih poena na osnovu dokumentacije o sledljivosti. Države članice mogu dopustiti da se procenti navedu samo za četiri najveća udela kada oni zajedno čine više od 50 odsto mešavine; ostale zemlje se i dalje navode redom. Na pakovanjima manjim od 30 grama mogu se koristiti dvoslovne oznake država.

Revidirana direktiva ovlašćuje Komisiju da uvede harmonizovane metode analize za otkrivanje dodatog šećera, prilagodi kriterijume radi utvrđivanja pregrevanja i spreči uklanjanje polena. Stručna Honey Platform radi na preporukama za sistem sledljivosti, bazu autentičnih uzoraka i buduće metode kontrole.

Šta i dalje nije rešeno

Transparentnije poreklo ne potvrđuje automatski autentičnost sadržaja. Dokumentarna sledljivost i laboratorijska analiza rešavaju različite delove problema, a obe zavise od usklađenih standarda među državama. Komisija i dalje navodi nedostatak dovoljno osetljivih, harmonizovanih i međunarodno priznatih metoda za sirupe prilagođene sastavu meda.

Rezultat akcije „From the Hives“ zato je pre svega mapa slabih tačaka: veliki udeo sumnjivih pošiljki u kontrolisanom uzorku, koncentracija slučajeva kod određenih trgovačkih tokova, mogućnost laboratorijskog podešavanja mešavina i prekidi u sledljivosti između izvoznog pogona i pakovanja. Nova pravila pooštravaju poreklo i identifikaciju pogona, dok će stvarni domet zavisiti od razvoja metoda, učestalosti kontrola i postupaka nacionalnih organa.