Pčele za pustinju: Abu Dabi razvija sopstvenu liniju i gradi brend meda

Na pomen pčelinje paše, pčelaru iz Srbije verovatno će pre pasti na pamet bagremova šuma nego pustinja. Upravo zato priča iz Abu Dabija privlači pažnju: tamo pokušavaju da održe pčelarstvo u sredini u kojoj je prilagođenost lokalnim uslovima pitanje opstanka društva.

Na završetku manifestacije Global Food Week predstavljen je Abu Dhabi Honey Programme, sa 17 inicijativa. Obuhvata razvoj lokalne linije pčela, organizovanje pašnih područja, praćenje bolesti, laboratorijske kontrole i izgradnju tržišnog identiteta meda. Ambicija je da proizvodnja, kvalitet i prodaja postanu delovi istog sistema. [1]

Jedanaesta generacija matica

Program selekcije vodi Uprava Abu Dabija za poljoprivredu i bezbednost hrane, poznata po skraćenici ADAFSA. Prema njenim podacima objavljenim u maju, između 2015. i 2025. proizvedeno je približno 25.000 matica, a oko 19.000 distribuirano je među 613 pčelara širom Ujedinjenih Arapskih Emirata. [2]

U martu 2026. počeo je uzgoj jedanaeste generacije. Do majskog saopštenja bilo je proizvedeno oko 1.500 matica, dok je 850 dobilo 23 pčelara. Godišnji plan iznosio je 5.300: 2.000 u prolećnom i 3.300 u jesenjem ciklusu. [2]

Majski presek ne treba čitati kao konačan bilans godine. Ali pokazuje da selekcija ima nastavak van istraživačkog pčelinjaka: matice se distribuiraju proizvođačima, pa od uspeha uzgoja zavisi i njihova svakodnevna praksa. [2]

Šta znači „emiratska pčela“?

Naziv može zvučati kao da je otkrivena nova vrsta. U ovom programu reč je o razvijanju lokalno prilagođene uzgojne linije medonosne pčele.

U izveštaju lista Aletihad sa stručnog panela održanog tokom Global Food Week 2025, istraživači ADAFSA opisali su testiranje više porekla pčela, uključujući kranjsku, italijansku i arapsku pčelu. Prema njihovom izlaganju, osnova „emiratske pčele“ nastala je ukrštanjem arapske i italijanske pčele. To objašnjenje porekla preneto je sa panela; sam naziv ne treba tumačiti kao potvrdu nove zoološke podvrste. [3]

Za pčelara je važniji cilj: dobiti društvo koje može da podnese lokalno leto, razvija se i iskoristi raspoloživu pašu. Reputacija jedne pčele na drugom kontinentu sama po sebi ne odgovara na to pitanje.

Kada je leto teži ispit od zime

Koliko poreklo pčela može biti važno u takvim uslovima pokazuje ranije istraživanje iz Saudijske Arabije. Naučnici su dve godine pratili 420 društava na dva lokaliteta, jednom pustinjskom i jednom sa blažom, polusušnom klimom.

U radu objavljenom 2015. najveći ukupni gubici zabeleženi su kod kranjske pčele, 92 odsto, zatim kod italijanske, 84 odsto, a kod lokalne arapske pčele 46 odsto. Većina gubitaka dogodila se u avgustu i septembru. Varoa i nozema takođe su bile prisutne i mogle su doprineti uginućima. [4]

To nisu današnje stope gubitaka u Emiratima niti rezultati emiratskog programa. Reč je o određenom ogledu, vođenom od 2012. do 2014. Njegova poruka je uža: pčele različitog porekla nisu jednako uspešno podnele posmatrane uslove. Čak je i lokalna pčela imala velike gubitke — prilagođenost nije potpuna zaštita. [4]

Dobra matica nije dovoljna

U Al Ainu se program oslanja i na istraživačku infrastrukturu. Stanica Kuwaitat ima jedinicu za istraživanje pčela i laboratoriju koja se koristi za instrumentalno osemenjavanje matica. U njenim zadacima su uzgoj, istraživanja i obuka pčelara. [5]

Na listi projekata ADAFSA nalazi se i razvoj i ispitivanje rashlađene nadstrešnice za zaštitu društava tokom leta. Cilj je da se ispod nje smanji temperatura i ublaži toplotno opterećenje. To je istraživački projekat, a ne dokaz da su svi pčelinjaci u Emiratima klimatizovani ili da je problem vrućine rešen. [5]

Ta razlika je važna. Selekcija pokušava da poboljša pčelu, dok zaštita pčelinjaka pokušava da poboljša uslove u kojima ona živi. Jedno ne ukida potrebu za drugim.

Paša dobija pravila

Jedan od najkonkretnijih poteza dogodio se još u oktobru 2025: najavljen je kontrolisan pristup državnim šumskim površinama za odabrane pčelare. Pilot-faza vezana je za sezonu sidr meda, uz 15 učesnika izabranih među ranijim dobitnicima poljoprivrednih priznanja. [6]

Svaki učesnik u tom pilotu mogao je da postavi najviše 100 košnica. Predviđeni su evidencija, nedeljni nadzor i dostavljanje uzoraka meda za ispitivanje ostataka pesticida, antibiotika i drugih parametara kvaliteta i bezbednosti. [6]

Ograničenje broja košnica usmereno je na usklađivanje gustine pčelinjih društava sa dostupnim nektarom i zaštitu staništa. Broj od 100 pripada tom programu i ne predstavlja univerzalnu preporuku za svaki teren. [6]

Za čitaoca iz Srbije ovde je zanimljiv princip: pristup paši prati obaveza da se vodi računa o opterećenju terena i kvalitetu proizvoda. Razgovor o broju košnica tako prelazi sa pitanja koliko ih pčelar poseduje na pitanje koliko određeni prostor može da podrži.

Med sa imenom svog kraja

Emiratska ponuda nije samo jedna egzotična tegla „pustinjskog meda“. ADAFSA je u saopštenju iz maja 2025. izdvojila vrste koje se na tamošnjem tržištu nazivaju samar, sidr, ghaf, med iz mangrova i med divljeg cveća. U istom saopštenju opisala je i Al Wathba festival meda kao deo predstavljanja lokalnih proizvoda. [7]

Takav izbor pokazuje kako proizvođači žele da predstave raznovrsnost svog podneblja. Pčelaru koji razlikuje bagremov, lipov i suncokretov med bliska je ideja da ime paše bude deo identiteta proizvoda. Naziv, međutim, kupcu mora da pruži i pouzdanu informaciju o sadržaju tegle.

Novi oktobarski program tome dodaje plan izvoza, marketing i sistem kontrole i sertifikacije kvaliteta. „Abu Dhabi Honey“ zamišljen je kao prepoznatljiv tržišni identitet. To je objavljena ambicija; njen uspeh tek treba meriti prodajom i poverenjem kupaca. [1]

Apimondija već otvara vrata ovoj priči

Pedeseti kongres Apimondije održaće se od 15. do 19. novembra 2027. u Dubaiju. Abu Dabi je nosilac programa o kojem je ovde reč, dok je Dubai domaćin kongresa — dva emirata u istoj državi. [10]

Zvanična najava kongresa nosi temu „Pčelarstvo za budućnost: obrazovati, inovirati, održati“. Organizatori već ističu klimatske promene, oskudicu vode i iskustva pčelarstva u sušnim područjima. [8]

Još konkretnija je najava stručnih obilazaka: uključuje Al Ain, gde se nalazi program uzgoja emiratskih matica, kao i upoznavanje sa pčelarstvom u planinskim predelima Fudžejre. [9]

Zato je opravdano očekivati da će pustinjsku pašu i prilagođavanje pčela učesnici upoznati i van kongresne sale. Tačne sesije i predavanja o novom programu ne treba unapred proglašavati potvrđenim. Ali ovaj ugao već ima mesto u javnoj najavi događaja.

Pitanje koje ostaje i posle kongresa

Za pčelare našeg regiona ova priča otvara teme za raspravu: kako procenjivati lokalnu prilagođenost matica, planirati pristup paši i povezati tvrdnje o kvalitetu meda sa proverljivim podacima. To su pitanja za ogled i iskustvo na sopstvenom terenu, a ne razlog da se emiratska linija unapred proglasi boljim izborom za Srbiju.

Abu Dabi pred svetsku pčelarsku zajednicu izlazi sa programom koji spaja uzgoj, istraživanje, organizaciju proizvodnje i prodaju. Najzanimljivije će biti videti kako taj sistem funkcioniše kada se ostave po strani festivalska bina i promotivni govori: kakva društva pčelari dobijaju, koliko ih sačuvaju kroz leto i kakav med na kraju prodaju.

U Dubaiju će svet moći da vidi pčelarstvo jednog drugačijeg podneblja. Vrednost te priče za ostale pčelare zavisiće od toga koliko će iskustava, rezultata i uslova njihovog nastanka domaćini učiniti dostupnim.