Naučnici su tokom istraživanja pratili 1.217 pčela i analizirali nektar iz 1.426 cvetova na lokacijama u Brajtonu i Edinburgu. Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu Functional Ecology, pokazali su da je odnos između energije koju pčele troše tokom sakupljanja i energije koju dobijaju iz nektara bio najnepovoljniji krajem jula i tokom avgusta.
Praćena potrošnja i dobitak energije
Za razliku od istraživanja koja se oslanjaju na broj cvetova ili udaljenost do paše, naučnici su pokušali da direktno procene energetsku isplativost sakupljanja nektara.
Pojedinačne pčele posmatrane su tokom perioda od 60 sekundi. Beleženo je vreme provedeno u letu i kretanju po cvetovima, broj i vrsta posećenih cvetova, kao i količina dostupnog nektara.
Na osnovu tih podataka procenjeno je koliko energije pčela troši i koliko energije dobija tokom sakupljanja.
Istraživanje je trajalo od aprila do oktobra, a sličan sezonski obrazac utvrđen je u oba grada, iako su Brajton i Edinburg udaljeni oko 600 kilometara.
Najbolji uslovi zabeleženi tokom proleća
Najveća efikasnost sakupljanja zabeležena je tokom proleća, kada istovremeno cveta veliki broj drvenastih i drugih medonosnih biljaka.
Situacija se menjala tokom leta, a najizraženiji pad zabeležen je u kasnom julu i avgustu.
Autori istraživanja smatraju da iza toga može stajati kombinacija manjeg broja kvalitetnih izvora nektara i veće konkurencije među oprašivačima koji su aktivni u tom periodu.
Naučnici ukazuju i da toplotni talasi mogu dodatno smanjiti lučenje nektara i promeniti vreme cvetanja biljaka.
Rezultati se ne mogu direktno preslikati na Srbiju
Studija je sprovedena na dve lokacije u Velikoj Britaniji, pa se njen sezonski obrazac ne može automatski primeniti na pčelinjake u Srbiji.
Raspoloživost hrane kod nas zavisi od lokalne vegetacije, klimatskih uslova, padavina i prethodnih glavnih paša.
Ipak, kasnoletnji period je dobro poznat i domaćim pčelarima kao vreme kada na pojedinim područjima dolazi do naglog smanjenja unosa.
U ravničarskim područjima to se često događa nakon završetka suncokretove paše, dok u drugim delovima zemlje livadska vegetacija, korovske biljke, priobalne površine i lokalne kasne paše mogu znatno promeniti situaciju.
Važno je i da prisustvo biljaka u cvetu ne mora nužno da znači dobar unos nektara. Količina nektara koju biljka luči zavisi od vrste, vlage u zemljištu, temperature i drugih uslova.
Period važan za razvoj zimskih pčela
Kasno leto ima poseban značaj za pčelinja društva jer počinje period u kojem se sve veći deo odgajanih radilica priprema za prezimljavanje.
Za razvoj kvalitetnih zimskih pčela potrebni su odgovarajuća ishrana, dovoljno polena i ugljenih hidrata, zdravo leglo i kontrolisana infestacija varoom.
Zbog toga slabiji unos hrane u ovom periodu može biti značajniji nego što se čini samo na osnovu dnevnog unosa meda.
Ako prirodni unos nije dovoljan, društva počinju da koriste postojeće rezerve upravo u periodu kada pčelar mora da proceni njihovu pripremljenost za zimu.
Naučnici preporučuju više kasnoletnjeg cvetanja
Autori studije navode da rezultati mogu biti značajni i za planiranje površina namenjenih oprašivačima.
Prema njihovom zaključku, nije dovoljno samo povećavati ukupan broj cvetnih biljaka. Važno je obezbediti kontinuitet cvetanja, posebno tokom perioda u kojima prirodnih izvora hrane ima manje.
Kao moguće mere navode kasnije košenje pojedinih površina, očuvanje dela spontano rastuće vegetacije i sadnju biljaka koje cvetaju krajem leta.
Za pčelare je najvažniji praktični zaključak da stanje društva tokom avgusta treba procenjivati prema stvarnom unosu i rezervama, a ne samo prema količini cvetanja u okolini.
Studija ne pokazuje da je avgust svuda bespašan, ali pruža dodatne dokaze da kasno leto može predstavljati period povećanog nutritivnog pritiska za pčele.
Tekst je zasnovan na primarnim dokumentima i urednički obrađen bez preuzimanja tuđih formulacija.