Na cvetu kupine već se nalazi bumbar. Prilazi medonosna pčela i pokušava da dođe do nektara. U takvom susretu jedan insekt može da ostane bez mesta za hranjenje.

Slične situacije istraživači su posmatrali tokom dve godine na pet lokacija u Kembridžu i okolini. Zanimalo ih je kako se medonosne pčele ponašaju kada sa drugim oprašivačima posećuju iste biljke. Posle 93 sata posmatranja i 300 zabeleženih susreta, utvrdili su da medonosne pčele često ostvaruju prednost u nadmetanju za cvetove.

Istraživanje je objavljeno 12. septembra 2026. u časopisu Ecological Entomology, a Univerzitet Anglia Ruskin predstavio je rezultate 14. oktobra. [1] [2]

Kupina i bršljan kao mesta susreta

Istraživači su odabrali dve biljke značajne u različitim delovima sezone. Kupina obezbeđuje letnju pašu, dok bršljan daje nektar i polen u jesen, kada drugih cvetova ima sve manje.

Posmatranja su obavljena tokom 2023. i 2024. godine, na lokacijama udaljenim najviše 300 metara od poznatih pčelinjih društava. Na cvetovima su, pored medonosnih pčela, bili bumbari, solitarne pčele, osolike muve i drugi insekti.

Beleženo je šta se događa kada se dva posetioca sretnu na istom cvetu ili cvasti: da li ostaju zajedno, jedan odustaje ili dolazi do fizičkog potiskivanja i jurenja. Pobeda je značila pristup hrani uz gubitak pristupa za drugog učesnika. [1]

Povlačenje, potiskivanje i jurenje

Drugi oprašivači često su ustupali mesto medonosnim pčelama. Prema detaljnom prikazu ponašanja u radu, na kupini je izbegavanje zabeleženo u 28,4 odsto pobedničkih ishoda medonosnih pčela, a na bršljanu u 35,6 odsto.

U najmanje petini njihovih pobedničkih ishoda na obe biljke zabeleženo je fizičko potiskivanje ili jurenje drugog posetioca. Pojedini insekti povlačili su se pri približavanju pčele, dok su drugi gubili mesto posle neposrednog kontakta.

Autori smatraju da takvo ometanje pristupa cvetovima ima veću ulogu nego što mu se dosad pridavalo. Uz količinu sakupljenog nektara i polena, važan je i sam susret na mestu hranjenja. [1]

Više medonosnih pčela, manje bumbara na kupini

Posmatranja su pokazala i povezanost između gustine medonosnih pčela i prisustva drugih oprašivača. Na kupini je udvostručavanje njihove gustine bilo povezano sa približno 14 odsto manjom relativnom zastupljenošću bumbara na posmatranim cvetovima. Na bršljanu je veći broj medonosnih pčela bio povezan sa manjim prisustvom solitarnih pčela i osolikih muva.

Ovi podaci opisuju lokalnu zastupljenost insekata na dve biljne vrste. Studija je pratila pristup cvetovima i ponašanje tokom hranjenja; za procenu dugoročnog opstanka populacija potrebna su drugačija i šira praćenja.

Zato broj od 14 odsto treba čitati u okviru posmatranih cvetnih površina i statističkog modela istraživanja. Nalazi pokazuju šta se dešavalo kod Kembridža u ispitivanim uslovima. [1]

Bršljanova pčela uspela je da se suprotstavi

Među zanimljivijim nalazima je ponašanje solitarne pčele Colletes hederae, vrste posebno vezane za bršljan. Dok su mnogi posetioci ustupali mesto medonosnim pčelama, ona je uspevala da odbrani pristup cvetovima, pa i sama da potisne ili pojuri medonosnu pčelu.

U zabeleženim susretima na bršljanu, kada je medonosna pčela već bila na cvetu, pristigla bršljanova pčela često je preuzimala mesto. Istraživači taj izuzetak izdvajaju kao razlog za dalje proučavanje ponašanja ove vrste.

Ishod susreta, dakle, zavisi i od toga koji se insekti sretnu, na kojoj biljci i pod kakvim uslovima. [1]

Toplije vreme može pojačati konkurenciju

Na kupini su više temperature bile povezane sa češćim nadmetanjem među oprašivačima. Autori razmatraju mogućnost da toplota menja dostupnost nektara i aktivnost različitih grupa insekata, pa time i učestalost njihovih susreta.

Na osnovu tih nalaza pretpostavljaju da bi buduće zagrevanje moglo dodatno pojačati konkurenciju u pojedinim staništima. Reč je o proceni mogućeg budućeg razvoja, dok je neposredno posmatranje obuhvatilo dve sezone kod Kembridža. [1]

Šta ovo znači za pčelare u Srbiji?

Rezultati otvaraju pitanje posebno važno na područjima sa velikom koncentracijom pčelinjih društava. Iste cvetove koje posećuju izletnice koriste i bumbari, solitarne pčele i brojni drugi insekti. Kada se paša svede na mali broj biljaka ili ograničenu površinu, povećava se mogućnost susreta i nadmetanja.

Vodeća autorka Victoria Buckle u saopštenju univerziteta naglašava da je cilj bolje razumevanje odnosa između gajenih i divljih oprašivača i pronalaženje načina za njihov zajednički opstanak. Posebnu pažnju usmerava na mesta sa velikom gustinom košnica, poput gradskih područja. [2]

Za domaće pčelare to je povod da pri izboru mesta za pčelinjak razmotre raspoloživu pašu, broj okolnih društava i periode u kojima cvetanje oslabi. Britanski rad daje dodatni razlog za takvo planiranje; nosivost pojedinačnih paša u Srbiji zahteva lokalne podatke.

Praktična poruka je u značaju raznovrsnih medonosnih biljaka i dužeg kontinuiteta cvetanja. Bogatstvo paše koristi pčelinjem društvu, a istovremeno obezbeđuje hranu drugim oprašivačima sa kojima deli prostor.

Izvori