Istraživanje koje je predvodio Univerzitet Oksford pokazuje da pčele ne reaguju samo na količinu proteina u hrani, već i na odnos esencijalnih aminokiselina. U kontrolisanim ogledima, radilice su menjale količinu hrane koju uzimaju kada odnos pojedinih aminokiselina nije odgovarao njihovim potrebama.
Analiziran polen 99 biljnih vrsta
Tim je uporedio sastav pčelinjeg tkiva sa polenom 99 cvetnica iz 26 biljnih porodica. Većina pojedinačnih izvora polena nije se dobro poklapala sa nutritivnim potrebama pčela. Kada je veštačka hrana bila bliža sastavu njihovog tkiva, mlade radilice su jele više i dobijale veću telesnu masu.
Od polena do mleča
Medonosne pčele sakupljaju polen različitih biljaka i skladište ga kao pergu. Njime se hrane pčele hraniteljice, koje zatim larvama daju žlezdane izlučevine, uključujući mleč. Analize su pokazale da je odnos aminokiselina u pergi uravnoteženiji nego u većini pojedinačnih vrsta polena, a u mleču je još bliži potrebama pčelinjeg tkiva.
Raznovrsnost paše nije ukras
Praktična poruka istraživanja je važna i za pčelare i za one koji planiraju zelene površine. Nije dovoljno da cveta mnogo biljaka ako je polen nutritivno jednoličan. Kontinuitet cvetanja i raznovrsnost izvora zajedno daju društvu veće šanse da obezbedi uravnoteženu hranu za razvoj legla.
Tekst je zasnovan na primarnim dokumentima i urednički obrađen bez preuzimanja tuđih formulacija.