Dok većina glavnih pčelinjih paša u kontinentalnom delu Balkana završava tokom proleća i prve polovine leta, jedna medonosna vrsta tek tada ulazi u svoj najvažniji period. Evodija, poznata i kao pčelinje drvo, cveta tokom jula i avgusta i upravo zbog tog termina privlači sve više pažnje pčelara.
Njena najveća vrednost možda nije samo potencijalni prinos meda. Evodija može da obezbedi nektar i polen u delu godine kada prirodne paše često naglo oslabe, odnosno u periodu kada pčelinja društva počinju pripremu za jesen i odgoj generacija koje će prezimiti.
A početak jeseni je ujedno vreme kada pčelari koji žele da je uvedu u okolinu svojih pčelinjaka mogu da planiraju sadnju.
Evodija ili Tetradium daniellii?
Naziv evodija ostao je duboko ukorenjen među pčelarima, ali je danas prihvaćeni botanički naziv vrste Tetradium daniellii. Stariji nazivi Euodia daniellii i Euodia hupehensis, koji se još često pojavljuju u rasadnicima i pčelarskoj literaturi, danas se vode kao sinonimi. Vrsta pripada porodici Rutaceae, istoj porodici kojoj pripadaju citrusi.
Evodija je listopadno drvo poreklom iz Azije. U dobrim uslovima razvija široku krošnju, a sitni cvetovi pojavljuju se u velikom broju u razgranatim cvastima. Upravo ogromna količina cvetova zajedno sa terminom cvetanja čini je zanimljivom pčelarima.
Kada cveta evodija?
Termin zavisi od klime, položaja i samog stabla, ali se glavni period cvetanja najčešće nalazi od jula do avgusta.
U jednom korejskom istraživanju cvetanje je počelo 16. jula. Muški cvetovi cvetali su 18 dana, do 3. avgusta, dok su ženski cvetovi počeli 1. avgusta i trajali još 11 dana. Pčele su posećivale cvetove tokom gotovo celog dana, od 7 do 19 časova, sa veoma intenzivnom aktivnošću u jutarnjim satima.
Drugo višegodišnje istraživanje zabeležilo je aktivnost pčela na evodiji od početka jula pa sve do kraja avgusta.
U evropskim uslovima period može da se pomeri. Poljski izvori navode cvetanje od kraja jula prema avgustu, a pojedina stabla mogu cvetati duže od mesec dana.
Upravo to je velika prednost: evodija popunjava kasnoletnju pašnu prazninu.
Koliko nektara daje jedan cvet?
Tu već postoje konkretna merenja.
Istraživanje objavljeno u korejskom Journal of Apiculture izmerilo je prosečno:
- 2,23 mikrolitra nektara po muškom cvetu
- 4,02 mikrolitra po ženskom cvetu.
Drugo istraživanje iz 2014. godine otišlo je korak dalje i merilo ne samo zapreminu nektara već i količinu šećera.
Muški cvetovi imali su prosečno 2,73 µl nektara, koncentracije 17,4%, dok su ženski imali manju količinu nektara, oko 0,63 µl, ali veću koncentraciju šećera, 25,7%.
Izračunata količina šećera iznosila je približno 48 mikrograma po muškom i 37,8 mikrograma po ženskom cvetu. Istraživači su pokazali i da temperatura i relativna vlažnost značajno utiču na lučenje i koncentraciju nektara.
To je važna napomena za pčelare: kao i kod bagrema, nije dovoljno da biljka samo cveta. Vremenski uslovi odlučuju koliko će tog potencijala zaista završiti u košnici.
Koliko meda može dati hektar evodije?
Ovo je deo priče u kojem treba biti posebno oprezan.
Po internetu se mogu pronaći tvrdnje o 400, 500, 1.000 pa čak i više kilograma meda po hektaru evodije. Problem je što se često mešaju teorijska nektarska produktivnost, procenjena medna produktivnost i stvarno izvrcan med iz košnica.
Poljska pčelarska literatura navodi da medna produktivnost desetogodišnjih zasada može dostići približno 200 kg/ha, uz oko 60 kg polena po hektaru. Drugi poljski izvor takođe navodi oko 200 kg meda po hektaru.
Postoje i znatno više teorijske procene. U italijanskoj stručnoj literaturi prenose se proračuni prema kojima hektar može proizvesti veoma velike količine nektara, iz kojih bi teorijski bilo moguće dobiti i više od tone meda. Međutim, takav proračun nije isto što i dokumentovan komercijalni prinos sa pčelinjaka.
Zbog toga je razumnije evodiju posmatrati kao vrlo snažnu kasnu medonosnu biljku, a ne obećavati pčelaru određenu količinu meda po hektaru.
Stvarni prinos zavisiće od starosti stabala, sklopa zasada, zemljišta, količine padavina, temperature tokom cvetanja, snage društava i konkurencije drugih cvetajućih biljaka.
Njena najveća vrednost možda nije u vrcanju
Za pčelara koji već ima bagrem, lipu ili suncokret, evodija ima još jednu vrlo zanimljivu ulogu.
Dolazi kasno.
To znači da može da održava unos nektara i polena u vreme kada se mnogi pčelinjaci nalaze u pašnoj praznini.
North Carolina State University upravo navodi kasnoletnje cvetanje kao jednu od glavnih vrednosti ove vrste za oprašivače, dok nemački pčelarski izvori evodiju izdvajaju kao biljku koja cveta nakon lipe i može popuniti letnju prazninu u paši.
Za pčelara zato nije jedino pitanje:
„Koliko mogu da izvrcam?“
Podjednako važno pitanje je:
„Koliko hrane ona može da unese u društvo onda kada druge paše prestanu?“
U tom smislu veći broj stabala oko stacionarnog pčelinjaka može imati vrednost čak i kada nije dovoljan za proizvodnju čistog sortnog meda od evodije.
Sada dolazi vreme za sadnju
Evodija najbolje uspeva na osunčanim položajima i dobro dreniranom zemljištu. Podnosi i nešto polusenke, ali se za ozbiljno cvetanje i razvoj krošnje prednost daje suncu. RHS je svrstava među prilično otporne vrste i preporučuje dobro drenirano zemljište, dok se razmnožavanje može obavljati semenom.
Za sadnice sa razvijenim korenom jesen je veoma pogodan termin za sadnju, nakon završetka vegetacije i pre smrzavanja zemljišta.
To znači da je septembar pravo vreme za planiranje lokacije, nabavku sadnica i pripremu zemljišta, dok sama sadnja najčešće dolazi tokom oktobra i novembra.
Seme takođe sazreva tokom jeseni, pa se evodija može razmnožavati i na taj način. RHS preporučuje jesenju setvu semena u otvorenom setvenom prostoru.
Evodija nije zamena za bagrem, ali popunjava važnu prazninu
Evodija verovatno neće preko noći postati nova glavna komercijalna paša Srbije. Za to bi bili potrebni veliki i zreli zasadi.
Ali kao deo dugoročnog razvoja pčelinje paše ima vrlo zanimljivo mesto.
Cveta kada je veliki deo glavnih paša već završen, daje i nektar i polen, intenzivno je posećuju pčele, a naučna merenja potvrđuju da njen reputacija medonosnog drveta nije nastala bez razloga.
Zato nekoliko stabala oko pčelinjaka predstavlja pomoć pčelama, dok bi veće planske površine tek mogle pokazati koliko je evodija zaista sposobna da postane ozbiljna kasnoletnja paša u našim uslovima.
