Običan šećer pokazao bolje rezultate od invertnih sirupa u laboratorijskom ispitivanju pčela

Praktičnost gotove hrane lako se vidi na pčelinjaku sa stotinama košnica. Sirup stiže pripremljen, a pčelar preskače rastvaranje šećera i deo posla oko organizacije prihrane. Odluka postaje složenija kada se, uz utrošeno vreme, uporede cena i očekivana korist za pčele.

Upravo je dejstvo različitih šećernih hraniva tema novog rada u časopisu Journal of Apicultural Research.

Šta je pokazao laboratorijski ogled

Prema Apimondiji, istraživači su uporedili saharozu, enzimski invertovani šećer, šećer invertovan kiselom hidrolizom, invertni šećer koji u sažetku opisuju kao poreklom iz algi i med kao kontrolnu hranu.

Pčele hranjene saharozom imale su najbolje preživljavanje, nižu izmerenu masu rektuma i najmanje nakupljanje mlečne kiseline. Nepovoljniji fiziološki pokazatelji i slabije prihvatanje hrane zabeleženi su kod kiselinski invertovanog šećera i proizvoda opisanog kao poreklom iz algi.

Enzimski invertovani šećer i med takođe su dali dobre rezultate, uz umerene nivoe fermentacije u crevima, navodi Apimondija. [1]

Šta se menja kada se šećer invertuje

Saharoza, odnosno običan beli šećer, sastavljena je od glukoze i fruktoze. Pčele je tokom prerade hrane razlažu svojim enzimima. Kod invertnih sirupa razlaganje je već obavljeno tokom proizvodnje, potpuno ili delimično.

Na tome se zasniva i česta tvrdnja da invertna hrana rasterećuje pčele. Koliku korist takva prerada zaista donosi društvu procenjuje se kroz oglede, a njihovi rezultati zavise i od konkretnog proizvoda, uslova držanja i pokazatelja koji se prate.

Enzimska inverzija i kisela hidroliza različiti su postupci. Pri izboru hrane zato značaj imaju i sastav sirupa, kvalitet sirovine i uslovi proizvodnje i čuvanja. I raniji radovi razmatraju kristalizaciju zaliha i sadržaj hidroksimetilfurfurala, poznatog kao HMF, kao pitanja važna za kvalitet hrane. [3]

Šta je ranije utvrđeno na čitavim društvima

Važno poređenje objavljeno je 2023. u časopisu Animals. Antonín Přidal i saradnici pratili su 70 društava na četiri pčelinjaka u Češkoj. Jedna grupa dobila je klasičnu prihranu saharozom, a druga sirup dobijen enzimskom inverzijom.

U tom ogledu nisu utvrđene statistički značajne razlike u zimskom mortalitetu pčela, preostalim zalihama hrane, prolećnom razvoju i prinosu meda. Ispitivani invertni sirup bio je skuplji, pa su autori prednost saharoze videli u ekonomičnosti.

To je precizniji zaključak od opšte tvrdnje da jedna vrsta hrane uvek daje bolje zimovanje. Rezultat se odnosi na određeni sirup i uslove u kojima je ogled sproveden. [3]

U računicu ulaze i voda, prevoz i rad

Kada se kupuju velike količine hrane, cena po kilogramu proizvoda predstavlja tek početak poređenja. Kilogram kristalnog šećera i kilogram sirupa sa značajnim udelom vode donose različite količine šećera u košnicu.

Korisnija računica počinje cenom iste količine suve materije. Zatim se dodaju prevoz, skladištenje, priprema i raspodela hrane. Gotov sirup može olakšati organizaciju posla, dok se vrednost tog olakšanja razlikuje od pčelinjaka do pčelinjaka.

Za pčelara koji već ima opremu za pripremu sirupa odnos troškova može izgledati drugačije nego za onoga koji svaku veću prihranu organizuje ručno. Stvarna razlika dobija se iz sopstvene evidencije nabavke i rada.

Kako čitati nove rezultate pred zimu

Novo istraživanje bavi se fiziološkim reakcijama pčela u laboratorijskim kavezima. Procena zimovanja zahteva i podatke o čitavim društvima: zimskim gubicima, potrošnji zaliha i razvoju u narednom proleću.

Najkorisnije pitanje pri sledećoj nabavci hrane zato glasi: koje su osobine konkretnog proizvoda i kakvi podaci potkrepljuju očekivanu korist? Poređenje tih podataka sa cenom i utrošenim radom daje pčelaru osnov za izbor.