Na njivi esparzete najpre se otvaraju donji cvetovi ružičaste cvasti, dok se iznad njih još vide pupoljci. Pčele obilaze već otvorene cvetove, a biljka priprema naredne. Za pčelara koji želi da deo hrane za svoja društva proizvede na sopstvenoj zemlji, takav usev otvara zanimljivu mogućnost: jednom zasnovana parcela može se vraćati u pašni kalendar tokom više sezona.

Esparzeta, Onobrychis viciifolia, višegodišnja je mahunarka sa dugom istorijom gajenja u Evropi i zapadnoj Aziji. Poljoprivrednici su je vekovima koristili kao krmnu biljku. Njena vrednost danas ponovo privlači pažnju zbog mogućnosti povezivanja stočne hrane, proizvodnje semena i cvetne paše. Za pčelara je najvažnije da se vreme korišćenja parcele uskladi sa cvetanjem. [7]

Stara krmna biljka sa mestom u savremenom pčelarstvu

Uspravne stabljike nose peraste listove i izdužene cvasti sa ružičastim cvetovima. Dubok koren pomaže biljci da koristi vodu iz dubljih slojeva zemljišta. U stočarstvu je cenjena i zbog kondenzovanih tanina, koji menjaju razgradnju proteina u buragu i doprinose njenoj upotrebi kao krmiva sa malim rizikom od naduna. Te osobine objašnjavaju zašto se esparzeta posmatra kao poljoprivredni usev sa više namena. [5]

Šta pčele nalaze na cvetovima

Cvetovi pružaju i nektar i polen. U uporednom ogledu Kirilova i saradnika esparzeta je cvetala 38 dana, najduže među posmatranim usevima. Na njoj je zabeležen najveći broj divljih pčela, dok je najveća brojnost medonosnih pčela bila na faceliji. To je korisna slika njene vrednosti za različite oprašivače, uz ograničenje da je reč o određenom ogledu i njegovim uslovima. [3]

Za polen je važno razlikovati prisustvo na cvetovima, njegovu proizvodnju i količinu koju društva unesu u košnice. Dostupni radovi potvrđuju polensku ulogu esparzete, ali iz njih se ne može izvesti pouzdana norma kilograma sakupljenog polena po hektaru za Srbiju. Posete pčela takođe zavise od drugih cvetnih izvora u okolini. Esparzetu zato ima smisla uključiti u raznovrstan raspored paše. [3]

Koliko esparzeta medi i šta znače brojke po hektaru

Phillips i saradnici su u radu iz 2018. merili nektar nakon 24 časa zaštite cvetova od poseta. U kontrolnom tretmanu, među cvetovima sa nektarom, prosečna zapremina kod esparzete iznosila je 0,16 mikrolitara po cvetu, koncentracija šećera 0,47 miligrama po mikrolitru, a masa šećera oko 0,07 miligrama. To su merenja sitnih količina na pojedinačnom cvetu, u konkretnim oglednim uslovima. [1]

U naučnom pregledu Sakhraouija i saradnika iz 2024. prenosi se stariji literaturni navod o mogućnosti do 400 kilograma meda po hektaru. U tom pregledu ova cifra nije rezultat novog ogleda vrcanja. Može se navesti kao visoka literaturna procena, uz jasno odvajanje od prinosa koji bi pčelar mogao očekivati na svojoj parceli. [7]

Za praktičnu računicu nedostaje čitav niz koraka između cveta i vrcaljke: broj otvorenih cvetova tokom sezone, gustina useva, dostupnost nektara, vreme pogodno za let, udaljenost košnica i potrošnja samih društava. Bez tih podataka množenje površine najvećom objavljenom cifrom daje prividnu preciznost. Korisnija evidencija počinje beleženjem cvetanja i dnevnih promena mase kontrolne košnice.

Otpornost na sušu ima svoje granice

Isti ogled o suši pokazao je zašto dubok koren sam po sebi ne obezbeđuje stabilnu pašu. Esparzeta je pod vodnim stresom imala manje cvetova po cvasti. Količina i koncentracija nektara u cvetovima koji su ga sadržali nisu se značajno promenile. Manje cvetova ipak znači manju ukupnu ponudu hrane, čak i kada preostali cvet nastavlja da luči nektar. [1]

Za južnu Srbiju iz toga sledi praktičan izbor: prednost treba dati parceli koja zadržava zimsku i prolećnu vlagu, a dobro odvodi suvišnu vodu. Dugotrajna suša može oslabiti usev. Kiša u vreme nalivanja zemljišnih rezervi i kiša usred cvetanja imaju različit značaj za pčelara, jer tokom padavina izostaje deo letova. U pregledanim izvorima nema dovoljno osnova za jednu univerzalnu „idealnu temperaturu medenja“ esparzete u domaćim uslovima.

Može li dvootkosna esparzeta dati drugu pašu?

Nazivi jednootkosna i dvootkosna opisuju sposobnost obnavljanja posle košenja. Jednootkosni tipovi imaju slabiji naknadni porast, dok dvootkosni lakše razvijaju novi porast i ponovo cvetaju. Broj otkosa u stvarnoj proizvodnji zavisi i od sorte, vlage i načina korišćenja. U sušnijim područjima čak se i proizvodnja krme često oslanja na jedan glavni otkos. [5] [8]

Za Srbiju postoji vrlo konkretan primer. Stevović i saradnici su kod Zaječara pratili sortu Makedonka, EG Norm i populaciju Sokobanja. Ogled je zasnovan 17. aprila 2002, bez navodnjavanja. U drugoj i trećoj godini drugi porast košen je na početku cvetanja 17, odnosno 20. avgusta. U godini zasnivanja usev se posle semenske žetve nije obnovio za drugi otkos. To potvrđuje mogućnost letnjeg ponovnog cvetanja, uz veliku ulogu starosti useva i uslova sezone. [2]

U kalendaru pčelara prvi talas treba posmatrati kao prolećnu do ranoletnju pašu, uz lokalno praćenje početka cvetanja. Drugi talas planira se prema sorti, završetku prvog korišćenja i raspoloživoj vlazi. Dogovor sa vlasnikom parcele posebno je važan: košenje za kvalitetno seno može prekinuti pašu baš kada se otvara veliki broj cvetova.

Setva esparzete: prvo proveriti seme i zemljište

PSSS Srbije preporučuje ranu prolećnu setvu tokom marta i aprila, u usitnjeno, poravnato i slegnuto zemljište. Za gust usev navodi 15–35 centimetara između redova i 50–90 kg/ha čistog semena, odnosno 150–180 kg/ha celih mahuna. Razlika je velika, pa pri kupovini treba proveriti oblik semena, čistoću i klijavost. Cena kilograma bez tih podataka malo govori o stvarnom trošku zasnivanja. [4]

Dubina zahteva dodatnu pažnju. Domaća savetodavna preporuka navodi 4–6 centimetara, dok je zaječarski ogled zasejan na 2 centimetra. Alberta takođe preporučuje plitku setvu, do 2 centimetra. Ovu razliku treba rešiti prema deklaraciji semena, njegovom obliku i pripremljenosti zemljišta, uz lokalnog agronoma. Jedna dubina preuzeta iz tabele ne odgovara svakoj parceli. [4] [2] [5]

Za semenski usev raspored može biti širi. U trogodišnjem istraživanju Bekovića i saradnika u južnoj Srbiji sorta Makedonka dala je prosečno 483,5 kg semena po hektaru. Najveći prosek po razmaku redova, 514,3 kg/ha, dobijen je na 40 centimetara. To su ostvareni prinosi semena u ogledu, a ne predviđanje prihoda buduće parcele ili pokazatelj količine meda. [6]

Pogoduju joj propusna, neutralna do alkalna zemljišta, naročito krečnjačka; mesta sa zadržavanjem vode slabiji su izbor. Ishranu biljaka treba zasnovati na analizi zemljišta. U početku treba obezbediti ravnomerno nicanje i suzbiti konkurenciju korova. Mogućnost gajenja bez navodnjavanja potvrđuju domaći ogledi, dok uspeh konkretne setve zavisi od padavina i rezervi vlage. [5] [2]

Seme, stočna hrana i med u istoj računici

Trajnost je prednost tek kada se sačuva dovoljno gust sklop. U oplemenjivačkoj literaturi za tradicionalni dvootkosni, odnosno „gigantski“ tip navodi se približno tri do četiri godine, uz razlike među sortama. Često i jako korišćenje ubrzava proređivanje. Zbog toga je za višegodišnju pašu važan odmor useva i mogućnost obnavljanja, a ne samo ukupan broj košenja. [8]

Semenska proizvodnja ostavlja biljku da cveta, pa se prirodno uklapa sa pčelinjom pašom. Proizvodnja sena traži drugačiji trenutak košenja: PSSS za seno preporučuje početak cvetanja, a za silažu puno cvetanje. Na istoj površini zato treba unapred izabrati prioritet. Jedna mogućnost je seme iz prvog porasta i krma iz narednog, kakav je bio raspored u zaječarskom ogledu. [4] [2]

Za savremenu računicu u dinarima potrebne su konkretne ponude za seme, obradu, žetvu i doradu, kao i kupac krme ili semena. Pregledani radovi ne daju aktuelan cenovnik za takav obračun. Trošak zasnivanja može se raspodeliti na više godina, ali samo dok sklop ostaje upotrebljiv. U prihod od meda treba unositi sopstvena merenja, uz uvažavanje ostalih paša u okolini.

Esparzeta ima smisla kao dugoročna dopunska paša tamo gde joj odgovaraju zemljište i način korišćenja. Najbolji početak je ogledna parcela sa poznatom sortom i beleškama o cvetanju, kiši, košenju i radu pčela. Uz faceliju, heljdu i beli kokotac, može proširiti izbor biljaka koje pčelar namenski gaji. Njena posebna prednost je mogućnost da isti usev godinama služi i pčelama i domaćinstvu.

Izvori