Ogled iz 2023. objavljen kao preprint

Autori sa Florida A&M univerziteta, američke istraživačke službe USDA-ARS i saradnik iz oblasti mikologije ispitali su može li odabrani soj gljivice da smanji opterećenost pčelinjih društava varoom. Terenski ogled izveden je leta 2023. u Kvinsiju na Floridi. Oktobarski datum odnosi se na objavljivanje rezultata.

Gljivice koje izazivaju oboljenje kod člankonožaca privlače pažnju zato što mogu da deluju neposrednim kontaktom sa parazitom. Istraživače zanima mogućnost da se takav mehanizam uklopi u zaštitu pčela, naročito tamo gde otpornost varoe smanjuje uspešnost pojedinih akaricida. Izbor soja i formulacije pritom je presudan: gljivica mora da ostane delotvorna u uslovima košnice, uz prihvatljivu bezbednost za pčele.

Tri grupe društava i 73 dana praćenja

U ogled je uključeno 30 pčelinjih društava, po deset u svakoj grupi. Jedna grupa dobila je spore soja ESF1, druga Apiguard na bazi timola, dok je treća ostala netretirana kontrola. Istraživači su pre početka ujednačavali pčele i uvodili matice poreklom od iste majke kako bi smanjili početne razlike.

Gljivica je primenjena na početku i ponovo 21. dana, a Apiguard na početku i posle 14 dana. Tokom 73 dana praćene su grinje na odraslim pčelama, a na početku i kraju proveravano je i poklopljeno leglo. Beleženi su brojnost odraslih pčela, razvoj legla i zalihe polena i meda.

Takav raspored omogućio je poređenje tretiranih i netretiranih društava tokom iste sezone. Rezultate ipak treba posmatrati u uslovima jednog ogleda na Floridi.

Šta tačno znače 75,6 i 92,8 odsto

Posle 73 dana sva društva dobila su završni tretman trakama Apivara na bazi amitraza. Istraživači su zatim još 14 dana svakodnevno brojali grinje na lepljivim podlogama. Tim postupkom procenjivali su koliko je varoe ostalo posle prethodnih tretmana.

U tabeli rada prosečan dnevni pad tokom tog završnog praćenja iznosio je 40,02 grinje u kontroli, 9,78 uz gljivicu i 2,88 uz Apiguard. Odnos prema kontroli daje razliku od približno 75,6 odsto za ESF1 i 92,8 odsto za Apiguard.

Ti procenti opisuju relativno manju procenjenu preostalu populaciju u poređenju sa netretiranom grupom. Ne pokazuju da je gljivica neposredno uništila 75,6 odsto svih grinja prisutnih na početku ogleda. Završni pad je pokazatelj korišćen za procenu, dok su se populacije pčela i parazita u međuvremenu menjale.

U kontroli je varoa rasla

Na odraslim pčelama kontrolne grupe broj grinja porastao je sa prosečno 0,81 na 1,18 na sto pčela. U grupi sa gljivicom opao je sa 0,83 na 0,58, a uz Apiguard sa 0,57 na 0,43. Na kraju je opterećenost varoom bila statistički značajno manja u obe tretirane grupe nego u kontroli.

Sličan obrazac zabeležen je u poklopljenom leglu: kontrolna grupa imala je više grinja na kraju, dok su tretirane grupe imale manje nego na početku.

Iako je brojčani rezultat završnog praćenja bio povoljniji za Apiguard, autori među dva tretmana nisu utvrdili statistički značajnu razliku. To ostavlja prostor za dalja ispitivanja; sam izostanak značajne razlike ne dokazuje jednaku delotvornost dva pristupa.

Šta se dogodilo sa pčelama, leglom i hranom

Na kraju ogleda između grupa nisu utvrđene statistički značajne razlike u brojnosti odraslih pčela, količini legla ni zalihama polena i meda. Autori zato ocenjuju da u praćenim pokazateljima nisu zabeležili značajno narušavanje razvoja društava tretiranih gljivicom.

Zalihe polena i meda tokom ogleda opadale su u svim grupama; pad mednih zaliha u odnosu na početak bio je statistički značajan samo u kontroli. Ovi nalazi opisuju posmatrani period i pokazatelje. Za procenu prezimljavanja, dugoročnih posledica i ponašanja u drugim klimatskim uslovima potrebni su novi ogledi.

Od obećavajućeg nalaza do preparata za pčelinjak

Moguća vrednost gljivice je u dodatnom načinu delovanja na varou. U kombinovanom programu zaštite takav pristup mogao bi da proširi izbor metoda i smanji oslanjanje na iste aktivne materije. Ovaj ogled nije ispitivao razvoj otpornosti i ne potvrđuje da varoa nikada ne bi mogla da razvije smanjenu osetljivost.

Autori kao sledeće korake izdvajaju unapređivanje formulacije i načina primene. U praksi će biti važno da rezultat može da se ponovi, da spore zadrže delotvornost tokom čuvanja i primene i da bezbednost bude odgovarajuće ispitana.

ESF1 je u ovom radu istraživački soj. Rad ne predstavlja dokaz da postoji registrovan i dostupan veterinarski preparat za pčelare zasnovan na tom soju. Objavljeni postupak iz ogleda ne treba pretvarati u preporuku za samostalno unošenje gljivica u košnice.

Preprint omogućava da stručna javnost ranije razmotri nalaze, ali naučna recenzija tek predstoji. Za pčelare je vest u tome što je biološki pristup u konkretnom terenskom ogledu smanjio opterećenost varoom; do pouzdane praktične primene ostaju dalja ispitivanja i odgovarajuća odobrenja.

Izvori