Turska je 31. avgusta 2026. godine prijavila pojavu Tropilaelaps spp., a prvo potvrđeno žarište nalazi se u mestu Çavuşlu u provinciji Artvin, nedaleko od granice sa Gruzijom. Informacija o izbijanju infestacije prijavljena je kroz Svetski informacioni sistem za zdravlje životinja (WAHIS).

Sumnje, međutim, postoje još od jula.

Evropska referentna laboratorija za zdravlje pčela pri francuskoj agenciji ANSES objavila je 24. avgusta da je 26. jula u oblasti Artvina snimljena zajednica u kojoj su primećene grinje koje po izgledu i ponašanju odgovaraju rodu Tropilaelaps. Tada još nije postojala zvanična potvrda turskih vlasti.

Posebnu zabrinutost izazvalo je to što je na snimku primećen relativno veliki broj parazita. Stručnjaci su zbog toga upozorili da je moguće da Tropilaelaps na tom području nije bio sasvim nov gost, mada se na osnovu dostupnih podataka ne može utvrditi kada se tačno pojavio.

Zašto je Tropilaelaps toliko opasan?

Pčelarima sa Balkana najlakše ga je predstaviti poređenjem sa dobro poznatom varoom.

Tropilaelaps je takođe parazitska grinja, ali je njegov životni ciklus snažno vezan za pčelinje leglo. Hrani se na larvama i lutkama pčela, a populacija parazita u pogodnim uslovima može veoma brzo da raste.

Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) navodi da početni znaci infestacije često mogu proći neprimećeno. Nakon porasta populacije parazita posledice mogu postati veoma ozbiljne, uključujući visoku smrtnost pčelinjih zajednica.

Grinja može učestvovati i u prenošenju pčelinjih virusa.

Upravo brzina razvoja populacije predstavlja jedan od razloga zbog kojih stručnjaci Tropilaelaps smatraju velikom potencijalnom pretnjom za evropsko pčelarstvo.

Ključna razlika u odnosu na varou

Postoji, međutim, jedna osobina koja bi mogla biti izuzetno važna za kontrolu ovog parazita.

Tropilaelaps je mnogo zavisniji od prisustva legla nego Varroa destructor.

Prema WOAH-u, grinje Tropilaelaps ne mogu da prežive duže od približno 21 dan bez pčelinjeg legla. Zbog toga prekid legla može imati veoma značajnu ulogu u strategijama njegove kontrole.

To je posebno interesantno evropskim pčelarima koji već koriste tehnike izolovanja matice ili veštačkog prekida legla u borbi protiv varoe.

Ali upravo velika količina legla tokom sezone omogućava parazitu veoma brzo razmnožavanje.

Put prema Evropi

Pojava u Turskoj nije izolovan događaj.

Tropilaelaps mercedesae prethodno je potvrđen u Gruziji 2024. godine, dok su nalazi i izveštaji poslednjih godina dolazili i iz drugih područja istočno od Evropske unije.

Apimondia je još 14. avgusta, pre zvanične potvrde turskog slučaja, upozorila na visok rizik daljeg širenja prema istočnoj Evropi. Među državama za koje je tada naglašena potreba za pojačanim nadzorom navedene su, između ostalih, Bugarska, Rumunija i Grčka.

To ovu temu čini posebno važnom i za pčelare na Balkanu.

Turska je jedna od najvećih pčelarskih zemalja sveta, sa velikim brojem pčelinjih zajednica i intenzivnim selećim pčelarstvom. Kretanje živih pčela, rojeva, matica sa pratećim pčelama i pčelarske opreme predstavlja potencijalni put kojim se parazit može preneti na velike udaljenosti.

Prirodno širenje između susednih pčelinjaka predstavlja dodatni problem.

Velika Britanija odmah uvela zaštitne mere

Ozbiljnost situacije najbolje pokazuje brzina reakcije britanskih veterinarskih vlasti.

Nakon zvanične potvrde iz Turske, Velika Britanija je odlučila da privremeno obustavi uvoz određenih rizičnih proizvoda i materijala iz Turske.

Mere koje važe od 4. septembra obuhvataju:

  • medonosne pčele,
  • neprerađene pčelarske nusproizvode,
  • korišćenu pčelarsku opremu,
  • pčelarske proizvode u saću namenjene ljudskoj ishrani.

Britanske vlasti navode upravo pojavu Tropilaelapsa kao razlog za ove zaštitne mere.

Kako izgleda infestacija?

Problem kod Tropilaelapsa jeste što početna infestacija može lako ostati neprimećena.

Pčelari bi posebnu pažnju trebalo da obrate na leglo.

Kod ozbiljnijih infestacija mogu se pojaviti nepravilno i prošarano leglo, oštećene ili deformisane mlade pčele, pčele sa deformisanim krilima, larve i lutke sa vidljivim oštećenjima, kao i sitne pokretne grinje na saću i leglu.

Evropska pčelarska asocijacija (EBA) 4. septembra je posebno upozorila evropske pčelare da Tropilaelaps treba prvenstveno tražiti upravo u leglu.

Zbog malih dimenzija i velike pokretljivosti parazita potrebno je pažljivo pregledanje.

Da li je Srbija trenutno ugrožena?

Zvanična potvrda u Turskoj ne znači da se parazit trenutno nalazi u Srbiji.

Ali geografsko približavanje Balkanu više se ne može posmatrati samo kao teorijski scenario.

Još pre zvanične potvrde u Turskoj, Evropska referentna laboratorija upozorila je da potencijalno širenje Tropilaelapsa u područjima koja se približavaju Evropskoj uniji predstavlja sve ozbiljniju pretnju evropskom pčelarskom sektoru.

Najvažnija odbrana u ovoj fazi zato nije panično tretiranje pčelinjih zajednica, već prevencija i rano otkrivanje.

Posebnu pažnju treba posvetiti prometu živih pčela, matica sa pratećim pčelama, rojeva i korišćene pčelarske opreme iz područja u kojima je parazit prisutan ili postoji sumnja na njegovo prisustvo.

U slučaju pronalaska sumnjive grinje, primerak ne treba jednostavno uništiti. Potrebno ga je sačuvati i obratiti se nadležnoj veterinarskoj službi radi identifikacije.

Nova pretnja koju Evropa više ne može ignorisati

Varoa je tokom prethodnih decenija potpuno promenila način na koji se pčelari širom Evrope.

Pojava još jednog ozbiljnog parazita legla zato s razlogom izaziva zabrinutost.

Najnovija potvrda iz Turske ne znači da će se Tropilaelaps neizbežno proširiti preko Balkana. Ipak, njegovo pojavljivanje u Gruziji, a sada i zvanična potvrda u severoistočnoj Turskoj, pokazuju jasan razlog za mnogo ozbiljniji nadzor.

Evropsko pčelarstvo tako dobija novu potencijalnu pretnju koju će u narednim godinama morati veoma pažljivo da prati.

Za pčelare u Srbiji trenutno je najvažnija informisanost: znati kako parazit izgleda, gde ga tražiti i na vreme prijaviti svaki sumnjivi nalaz.

IZVORI