Norroa protiv varoe: novi rezultati otkrivaju prednosti, ali i ozbiljno ograničenje

U eksperimentu sprovedenom na Floridi, Norroa je tokom perioda paše održavala infestaciju na približno početnom nivou tokom 12 nedelja. U drugom eksperimentu, sprovedenom tokom bespašnog perioda sa gotovo dvostruko većom početnom infestacijom, razlika između tretiranih i kontrolnih društava nije bila statistički značajna.

Drugačiji mehanizam od klasičnih akaricida

Norroa sadrži vadescanu, aktivnu materiju zasnovanu na tehnologiji RNA interferencije — RNAi.

Za razliku od klasičnih akaricida čiji je osnovni cilj brzo obaranje broja odraslih varoa, vadescana remeti ekspresiju gena važnih za funkcionisanje i razmnožavanje grinje.

Ciljani gen povezan je sa kalmodulinom, proteinom koji učestvuje u brojnim fiziološkim procesima.

Istraživanja pokazuju da tretman smanjuje reproduktivni uspeh varoe u poklopljenom leglu, zbog čega se efekat preparata više zasniva na ograničavanju rasta populacije nego na brzom uništavanju svih odraslih grinja.

Tokom paše infestacija ostala približno stabilna

U terenskoj studiji na Floridi sprovedena su dva eksperimenta sa po 36 pčelinjih društava.

U eksperimentu tokom paše početna infestacija u proseku je iznosila 2,31 varoa na 100 odraslih pčela.

Kod društava tretiranih Norroom broj varoa ostao je na nivou početne infestacije ili ispod njega tokom 12 nedelja. Kod kontrolnih društava infestacija je, nasuprot tome, značajno porasla.

Na kraju praćenja tretirana društva imala su manje od tri varoe na 100 pčela, dok je kontrolna grupa već nakon devet nedelja dostigla približno 4,5 varoa na 100 pčela.

Slabiji rezultat kada je infestacija bila viša

Drugi eksperiment počeo je sa prosečno 4,56 varoa na 100 pčela.

Iako je prosečan broj grinja bio nešto niži u tretiranim društvima, istraživači nisu utvrdili statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolnu grupu.

Autori navode da je jedan od mogućih razloga visoka početna infestacija. Populacija varoe je u trenutku primene preparata već bila dovoljno velika da njeno razmnožavanje nije moglo biti zaustavljeno dovoljno brzo da bi došlo do značajnog smanjenja infestacije.

Rezultati podržavaju zaključak da sadašnja formulacija Norroe može biti pogodnija za održavanje niske populacije varoe nego za saniranje već teško infestiranih društava.

U drugim testovima efekat trajao i do 18 nedelja

Prethodni terenski eksperimenti u SAD pokazali su da je tretman vadescanom koncentracije 4 g/L u proleće uspevao da održi infestaciju ispod praga od tri varoe na 100 pčela do 18 nedelja.

Testiranja na Novom Zelandu pokazala su smanjenje populacije varoe u odnosu na netretirane kontrole tokom prvih 12 nedelja, ali su rezultati kasnije značajno zavisili od lokacije.

Na jednoj lokaciji broj varoa ostao je relativno nizak, dok je na drugoj posle 18 nedelja premašio 20 varoa na 100 pčela.

Autori zato zaključuju da efikasnost zavisi od početnog nivoa infestacije, veličine društva, količine legla, sezone i drugih uslova.

Preparat nije zamena za praćenje infestacije

Rezultati imaju značaj i za način na koji se tretmani protiv varoe koriste.

Ako je učinak proizvoda znatno bolji pri nižoj početnoj infestaciji, određivanje stvarnog broja varoa postaje važan deo odluke o tretmanu.

To znači da Norroa, prema trenutno dostupnim istraživanjima, ne bi trebalo da se posmatra kao sredstvo koje može pouzdano da sanira svako teško infestirano društvo.

Autori je vide pre svega kao moguću komponentu integrisanog programa kontrole varoe, u kombinaciji sa praćenjem infestacije i drugim metodama kontrole.

Važna napomena o finansiranju studije

Kod tumačenja rezultata treba uzeti u obzir i potencijalni sukob interesa.

Terenska studija na Floridi finansirana je od strane kompanije GreenLight Biosciences, proizvođača Norroe, a nekoliko autora rada bilo je zaposleno u toj kompaniji.

Autori su tu povezanost naveli u samom naučnom radu. To ne znači da rezultate treba odbaciti, ali predstavlja važnu informaciju pri proceni dokaza i dodatno naglašava potrebu za nezavisnim terenskim istraživanjima.

Novi alat, ali ne i univerzalno rešenje

Dosadašnji rezultati potvrđuju da RNA interferencija predstavlja novi i potencijalno koristan mehanizam kontrole varoe.

Posebno je zanimljiva mogućnost dugotrajnog sprečavanja rasta populacije bez oslanjanja na isti način delovanja koji koriste klasični akaricidi.

Međutim, istraživanja iz 2026. istovremeno pokazuju da početna infestacija može imati veliki uticaj na rezultat tretmana.

Na osnovu sadašnjih podataka Norroa zato više liči na sredstvo za održavanje populacije varoe na niskom nivou nego na tretman za brzo obaranje veoma visoke infestacije.

Napomena: Dostupnost i dozvoljena upotreba preparata razlikuju se od države do države. Tekst predstavlja pregled istraživanja i nije preporuka za korišćenje proizvoda koji nije registrovan za upotrebu u Srbiji.