Evropski predeli i dalje su dom velikog broja divljih pčela, bumbara i drugih oprašivača. Međutim, njihovo prisustvo na pojedinim područjima postaje sve ređe, dok vrste prilagođene promenjenim uslovima zauzimaju prostor koji su ranije delile sa osetljivijim vrstama.

Do tog zaključka došao je međunarodni tim istraživača predvođen Carlosom Martínez-Núñezom iz Biološke stanice Doñana, koja posluje u okviru španskog Nacionalnog istraživačkog saveta (CSIC). Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), obuhvatila je približno 88 odsto poznatih evropskih vrsta divljih pčela i osolikih muva, značajne grupe insekata oprašivača. U istraživanju su učestvovali naučnici iz više evropskih zemalja, uključujući i Srbiju.

Četiri miliona zapisa otkrivaju dugoročne promene

Istraživači su objedinili istorijske i savremene podatke o pojavljivanju divljih pčela i osolikih muva na evropskom kontinentu. Baza je obuhvatila više od četiri miliona zapisa prikupljenih tokom jednog veka.

Na osnovu tih podataka analizirali su promene u rasprostranjenosti vrsta, njihovom opstanku i raznovrsnosti u različitim evropskim regionima. Rezultati pokazuju da je većina analiziranih vrsta divljih pčela tokom posmatranog perioda beležila smanjenje geografske rasprostranjenosti.

Sličan trend uočen je kod približno polovine analiziranih vrsta osolikih muva. U gotovo svim evropskim biogeografskim regionima broj vrsta pčela sa negativnim trendom rasprostranjenosti bio je veći od broja vrsta koje su širile svoje područje prisustva. Alpski region predstavlja izuzetak, sa povoljnijim novijim trendovima za pojedine vrste. Najizraženiji pad regionalne raznovrsnosti zabeležen je u atlantskim i kontinentalnim delovima Evrope.

Analiza prati promene u prisustvu vrsta na određenim područjima. Broj zapisa o nalazima predstavlja osnovu za procenu rasprostranjenosti, a ukupan broj živih jedinki zahteva drugačiju vrstu merenja.

Broj vrsta može ostati isti, a priroda se ipak menja

Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja odnosi se na razliku između ukupnog broja vrsta i prostora koji pojedine vrste zauzimaju. Na određenom području broj zabeleženih vrsta može ostati približno isti, iako se sastav zajednice tokom vremena znatno promenio.

Osetljivije vrste postepeno iščezavaju sa pojedinih lokaliteta, dok otpornije i prilagodljivije vrste postaju rasprostranjenije. Takve promene mogu ostati neprimećene ukoliko se stanje oprašivača procenjuje samo prema ukupnom broju prisutnih vrsta. Istraživači upozoravaju da dugoročno smanjivanje rasprostranjenosti može uticati na stabilnost oprašivanja, naročito tamo gde određene biljne vrste zavise od specifičnih oprašivača.

Zašto nestaju divlje pčele?

U saopštenju istraživačkog tima, gubitak prirodnih staništa, intenziviranje poljoprivrede, smanjenje dostupnosti cvetnih resursa i upotreba pesticida predstavljaju neke od glavnih pritisaka kojima su evropski oprašivači izloženi. Klimatske promene dodatno menjaju uslove u kojima pojedine vrste mogu da opstanu.

Istraživanje je pokazalo i da vrste prilagođene hladnijim uslovima imaju određenu tendenciju izraženijeg smanjenja rasprostranjenosti u poređenju sa vrstama kojima odgovaraju topliji uslovi. Međutim, pojedinačne osobine vrsta objašnjavale su samo mali deo ukupnih razlika u trendovima. Naučnici zato ukazuju na potrebu za daljim istraživanjem lokalnih uslova i promena u korišćenju zemljišta.

Ovi pritisci daju širi kontekst nalazima. Njihov pojedinačni doprinos promenama na svakoj lokaciji treba utvrditi dodatnim istraživanjima.

Oprašivači su važni i za poljoprivredu

Divlje pčele i osolike muve imaju značajnu ulogu u oprašivanju samoniklih biljaka i brojnih poljoprivrednih kultura. Njihov doprinos posebno dolazi do izražaja u voćarstvu, povrtarstvu i očuvanju prirodnih biljnih zajednica.

Različite vrste oprašivača posećuju cvetove u različitim vremenskim i temperaturnim uslovima. Njihova raznovrsnost doprinosi stabilnosti oprašivanja tokom vegetacione sezone. Smanjivanje rasprostranjenosti divljih pčela zato može imati posledice koje prevazilaze očuvanje pojedinačnih vrsta.

Za pčelare je ova tema važna i zbog sve većeg interesovanja za odnos gajenih medonosnih pčela i divljih oprašivača. Medonosna pčela (Apis mellifera) samo je jedna od mnogobrojnih vrsta pčela koje učestvuju u oprašivanju. Očuvanje cvetnih staništa i raznovrsnosti biljaka koristi čitavoj zajednici oprašivača.

Još postoji mogućnost da se negativni trendovi preokrenu

Uprkos zabrinjavajućim rezultatima, istraživanje pokazuje da je veliki broj evropskih vrsta opstao do savremenog perioda. Autori navode da su izumiranja na nivou čitavog kontinenta za sada retka i da postoji prostor za oporavak.

To znači da je najveći deo istorijski poznatih vrsta i dalje prisutan na evropskom kontinentu, iako su mnoge izgubile deo nekadašnjeg područja rasprostranjenosti. Istraživači smatraju da upravo ta činjenica pruža prostor za delovanje.

Očuvanje prirodnih staništa, obnavljanje cvetnih površina, raznovrsniji poljoprivredni predeli i smanjenje nepotrebne upotrebe pesticida mogu doprineti oporavku zajednica oprašivača. Rezultati istraživanja istovremeno ukazuju na potrebu za sistematskim praćenjem divljih pčela, naročito u evropskim regionima za koje još nema dovoljno istorijskih podataka.

Šta ovo istraživanje znači za Srbiju?

Srbija pripada evropskom prostoru u kojem se susreću različiti klimatski uticaji i veliki broj biljnih i životinjskih vrsta. Livade, pašnjaci, šumski rubovi, voćnjaci i poljoprivredni predeli predstavljaju važna staništa za divlje oprašivače.

Novo istraživanje pokazuje koliko je značajno dugoročno pratiti promene u njihovoj rasprostranjenosti, umesto oslanjanja samo na povremena opažanja. Učešće istraživača iz Srbije u međunarodnom timu dodatno naglašava značaj regionalne naučne saradnje.

Za domaće pčelare i poljoprivrednike poruka istraživanja posebno je važna: očuvanje raznovrsnih cvetnih resursa i prirodnih staništa predstavlja ulaganje u stabilnost oprašivanja. Evropa još raspolaže velikim bogatstvom divljih pčela, ali podaci prikupljeni tokom jednog veka pokazuju da se njihova rasprostranjenost već značajno promenila.

Izvori