Šta Apimondia traži od evropskih zemalja

Apimondia traži jačanje nadzora i laboratorijske dijagnostike, obuku pčelara i veterinara, strože granične kontrole, ažuriranje planova za vanredne situacije i bolju saradnju preko državnih granica. Pčelarskim organizacijama upućen je neposredan poziv da se obrate svojim veterinarskim vlastima i zajednički pripreme praćenje i odgovor.

Razlog je mogućnost brzog širenja parazita koji u početku lako promakne pregledu. Za pčelare na Balkanu ovo upozorenje otvara praktično pitanje: koliko su nadzor i postupak prijavljivanja spremni pre prvog mogućeg nalaza?

Gruzija 2024, Turska 2026: hronologija nalaza

Prisustvo vrste Tropilaelaps mercedesae u Gruziji potvrđeno je 2024. godine, navodi evropska referentna laboratorija za zdravlje pčela pri francuskoj agenciji ANSES. U Turskoj je 26. jula 2026. snimljen nalaz grinja u oblasti Artvina, blizu gruzijske granice. ANSES je u belešci od 24. avgusta taj slučaj još vodio kao sumnju, bez zvanične potvrde.

Usledio je novi korak: britanska APHA navodi da je Turska 31. avgusta potvrdila izbijanje infestacije Tropilaelaps spp. i prijavila ga kroz sistem WAHIS Svetske organizacije za zdravlje životinja. Kao prvo mesto otkrivanja navodi se Çavuşlu u provinciji Artvin. Britanska dokumentacija potvrđuje rod parazita; Apimondijin oktobarski poziv odnosi se na pretnju vrste T. mercedesae.

Upozorenje od 16. oktobra zato predstavlja novi poziv na delovanje povodom ranijih nalaza. Velika Britanija je već od 4. septembra uvela zaštitna ograničenja uvoza iz Turske za žive pčele, određene pčelarske proizvode i korišćenu opremu. Te mere važe za Veliku Britaniju i ne treba ih poistovećivati sa propisima Srbije.

Brzo razmnožavanje u leglu

Tropilaelaps je parazitska grinja čiji se razvoj odvija uz pčelinje leglo. Ženka polaže jaja uz larvu, a potomstvo se hrani na pčeli u razvoju. Prema priručniku WOAH-a, razvoj traje približno nedelju dana; odrasle grinje zatim traže nove ćelije i domaćine.

Oštećenja larvi i lutki mogu dovesti do prošaranog legla, uginuća i izlaska deformisanih pčela. Parazit je povezan i sa prenošenjem virusa deformisanih krila. Kada se broj grinja uveća, društvo može ozbiljno oslabiti.

Izazov za nadzor je njegova vezanost za leglo i kratko zadržavanje na odraslim pčelama. Pregled pčela namenjen kontroli varoe zato treba dopuniti odgovarajućim pregledom legla i podnjače. Sumnjivu grinju identifikuje laboratorija pregledom građe, uz mogućnost molekularne potvrde vrste.

Kako bi parazit mogao da stigne na Balkan

WOAH kao puteve širenja navodi kontakt među pčelama i premeštanje zaraženih pčela i legla. Promet društava, rojeva i materijala koji sadrži žive pčele ili leglo omogućava prenos na mnogo veću udaljenost nego što bi je parazit sam prešao.

Za domaće pčelarstvo iz toga proizlazi potreba da se proveravaju poreklo i zdravstvena dokumentacija nabavljenih pčela, kao i uslovi unošenja opreme iz pogođenih područja. Seleće pčelarstvo dodatno zahteva sledljivost kretanja društava.

Nalaz u Turskoj sam po sebi ne određuje vreme mogućeg dolaska u Srbiju. U izvorima proverenim za ovaj tekst, do 17. oktobra 2026, nismo pronašli zvaničnu potvrdu prisustva parazita u Srbiji. Procena rizika ne može se svesti na udaljenost od najbližeg poznatog žarišta.

Srbija već ima propisan postupak pri sumnji

Program mera zdravstvene zaštite životinja za 2026. godinu, objavljen na sajtu Uprave za veterinu, izričito obuhvata preventivne i dijagnostičke mere za tropilelozu. U odeljku o bolestima pčela predviđeno je da, ako se tokom preventivnog tretiranja protiv varooze posumnja na tropilelozu, nadležni veterinar obavi klinički pregled i uzorkovanje pod nadzorom veterinarskog inspektora.

Program zahteva i evidenciju pčelinjaka, pregleda i tretmana, a za promet matica i društava predviđa registrovana gazdinstva i sprovedene zdravstvene mere. To je postojeći okvir; u pregledanim javnim objavama nismo pronašli posebno novo uputstvo Srbije izdato kao odgovor na Apimondijin poziv od 16. oktobra.

Za pčelara koji pronađe sumnjivu, izduženu i brzo pokretnu grinju, prvi korak je kontakt sa nadležnim veterinarom. Dalji pregled, uzorkovanje i eventualne mere treba sprovesti kroz veterinarsku službu, kako bi se sumnja brzo proverila i sprečilo moguće dalje širenje.

Izvori