Grad Beograd je 28. oktobra 2026. godine poništio svih pet javnih poziva za dodelu poljoprivrednih podsticaja, iako su konačne rang-liste korisnika objavljene još 16. oktobra.

Odlukom su obuhvaćeni konkursi za nabavku traktora, poljoprivrednih priključnih mašina, ulaganja u stočarstvo, biljnu proizvodnju i pčelarstvo.

Prema zvaničnoj objavi Grada Beograda od 1. jula 2026, za ove namene bilo je predviđeno ukupno 533 miliona dinara. Od toga je 174 miliona bilo namenjeno nabavci traktora, 144 miliona priključnim mašinama, 118 miliona stočarstvu, 56 miliona biljnoj proizvodnji i 41 milion dinara pčelarstvu.

Grad je objavio brojeve pet zaključaka od 28. oktobra; za pčelarstvo je naveden zaključak 3-5298/26-G. Prema izveštaju N1 o sadržini zaključaka, poništeni su javni pozivi i konačne rang-liste, obustavljeni postupci po prijavama, a opredeljena sredstva vraćaju se u gradski budžet. Objavljeni iznosi predstavljaju planirane budžete programa, a ne dokaz da je čitav iznos već bio odobren pojedinačnim korisnicima.

U objavljenom obaveštenju Sekretarijata za poljoprivredu nisu navedeni razlozi za donošenje ovakve odluke.

Konačne rang-liste objavljene, a zatim poništene

Posebno pitanje predstavlja činjenica da je Grad prethodno sproveo postupak prijavljivanja, razmatranja dokumentacije i rangiranja korisnika.

Preliminarne rang-liste objavljene su 2. oktobra, a konačne 16. oktobra. Dvanaest dana kasnije čitav postupak je poništen.

U oblasti pčelarstva, prema zvaničnoj preliminarnoj rang-listi, 149 podnosilaca prijava ispunjavalo je uslove za dodelu podsticajnih sredstava.

Pojedini poljoprivrednici, prema izjavama koje je preneo N1 29. oktobra, u međuvremenu su već kupili opremu i mehanizaciju, računajući na refundaciju dela troškova.

Za njih poništavanje konkursa ne predstavlja samo gubitak očekivane finansijske podrške. U pitanju su ulaganja koja su već realizovana, a koja su planirana uz očekivanje da će deo novca biti vraćen kroz gradske subvencije.

Za nabavku priključnih mašina bila je predviđena refundacija do 80 odsto prihvatljivih troškova bez PDV-a, najviše 500.000 dinara, dok je za kupovinu traktora podrška mogla iznositi do milion dinara po korisniku.

Za sada nije poznato koliko je pčelara već izvršilo ulaganja na osnovu objavljenih rang-lista, niti da li su pojedinim korisnicima dostavljena pojedinačna rešenja o odobravanju sredstava.

Beogradu prethodno odobrena gotovo milijarda dinara iz državne rezerve

Poništavanje poljoprivrednih subvencija događa se u trenutku kada su finansije Grada Beograda već predmet javne pažnje.

Vlada Srbije je rešenjem 05 broj 401-9379/2026 od 16. septembra odobrila transfer od 995.875.000 dinara Gradu Beogradu. Dokument je dostupan u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije. Novac je preusmeren sa budžetske stavke Ministarstva finansija za izvršenje sudskih postupaka, preko tekuće budžetske rezerve, na transfer Gradu.

Sredstva su bila namenjena izvršavanju obaveza koje nisu mogle biti predviđene prilikom pripreme budžeta, a koje bi mogle ugroziti tekuću likvidnost Grada.

Važno je naglasiti da nije reč o klasičnoj pozajmici, već o budžetskom transferu, a u ovom rešenju nije ugovorena kreditna obaveza Grada. Samo rešenje potvrđuje odobravanje transfera, ne i datum njegove realizacije.

Organizacija Transparentnost Srbija kasnije je objavila da je Beograd 25. septembra dobio još 114,676 miliona dinara kroz dve isplate iz budžetske rezerve.

Zbir iznosa navedenih u analizi Transparentnosti Srbija iznosi 1.110.551.000 dinara. Podatak o dodatnim septembarskim transferima ovde prenosimo uz pripisivanje toj organizaciji; pojedinačna rešenja za dodatnih 114,676 miliona nisu zasebno potvrđena ovom proverom.

Samo nekoliko nedelja kasnije Grad je poništio poljoprivredne konkurse vredne 533 miliona dinara.

Da li između ove dve odluke postoji neposredna veza, za sada nije poznato.

Prema izjavama poljoprivrednika koje je preneo N1, korisnicima je saopštavano da očekivane subvencije neće dobiti.

Međutim, Grad Beograd nije zvanično potvrdio da je nedostatak novca razlog poništavanja konkursa.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li su odluke posledica problema sa likvidnošću, promene budžetskih prioriteta ili nekog drugog razloga koji javnosti još nije saopšten.

SPOS traži objašnjenje i pravno rešenje za pčelare

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) objavio je 29. oktobra poziv pčelarima koji su konkurisali za beogradske podsticaje. Od Grada traži obrazloženje i predlog rešenja, kao i odgovor zbog čega se sa poništavanjem čekalo dok su korisnici ulazili u investicije.

SPOS navodi da su, uz javni poziv i konačnu rang-listu, van snage stavljena rešenja doneta po prigovorima na listu. Takva rešenja ne treba automatski poistovećivati sa pojedinačnim rešenjima kojima je priznato pravo na isplatu.

Savez poziva zainteresovane pčelare, naročito one koji su već investirali, da advokatskoj kancelariji sa kojom sarađuje dostave rang-listu, rešenja, račune i ostalu relevantnu dokumentaciju. Najavljuje prvo pokušaj vansudskog rešavanja, a zatim, ako bude potrebno, podnošenje tužbi. To je najava pravnih koraka, ne potvrda da je postupak već pokrenut ili da je uspeh zagarantovan.

Mogu li poljoprivrednici zajednički da tuže Grad?

Poništavanje konkursa nakon objavljivanja konačnih rang-lista otvara nekoliko pravnih pitanja, pre svega u pogledu zakonitosti donetih zaključaka i zaštite korisnika koji su se oslonili na odluke gradske uprave.

Pravna procena treba da utvrdi koja se odluka može osporavati, kojim pravnim sredstvom i u kom roku, kao i postoji li osnov za zahtev za naknadu štete. Bez uvida u pojedinačne akte nije moguće unapred odrediti isti pravni put za sve korisnike.

Međutim, mogućnost uspeha zavisi od pravnog položaja svakog korisnika, sadržine konkursne dokumentacije i akata koje je Grad doneo.

Posebno je važno utvrditi da li je korisnik samo bio na konačnoj rang-listi ili mu je dostavljeno pojedinačno rešenje kojim su sredstva odobrena.

Sama činjenica da se poljoprivrednik našao na rang-listi ne mora automatski značiti da je stekao bezuslovno pravo na isplatu subvencije. Ako postoji pravnosnažno upravno rešenje kojim je stečeno pravo, član 14 Zakona o opštem upravnom postupku predviđa da se ono može poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u zakonom određenim slučajevima. Da li je takvo rešenje doneto konkretnom korisniku mora se posebno proveriti.

Takođe, kupovina opreme ne predstavlja sama po sebi dokaz da je nastala šteta u visini očekivane subvencije. Za eventualnu naknadu štete bilo bi potrebno dokazati štetu, odgovarajući osnov odgovornosti i uzročnu vezu. U praksi Vrhovnog suda za odgovornost iz člana 172 Zakona o obligacionim odnosima razmatraju se nezakonit ili nepravilan rad organa i njegova veza sa nastalom štetom; ta praksa nije presuda o ovom konkursu.

Zajedničko angažovanje advokata moglo bi pomoći oštećenim korisnicima da smanje troškove i usklade pravne korake. Ipak, to ne znači da svi automatski mogu pokrenuti jednu kolektivnu tužbu. U zavisnosti od okolnosti, mogući su zajednički ili pojedinačni postupci.

Zbog rokova za korišćenje pravnih sredstava, korisnici koji smatraju da su oštećeni trebalo bi da što pre zatraže stručnu pravnu procenu i sačuvaju kompletnu dokumentaciju, uključujući prijave, rang-liste, rešenja, račune i dokaze o plaćanju.

Pitanja koja ostaju bez odgovora

Poništavanje konkursa nakon konačnih rang-lista zahteva javno objašnjenje: zbog čega je doneta takva odluka, kakav je položaj korisnika koji su već investirali i da li će podrška pčelarima biti ponovo obezbeđena.

U pregledanim izvorima nije utvrđena nova namena celokupnog iznosa od 533 miliona dinara, niti je potvrđeno da je nedostatak novca razlog poništavanja. Septembarski transfer iz državne rezerve jeste važan finansijski kontekst, ali sam po sebi ne dokazuje vezu sa oktobarskom odlukom.

Za pčelare koji su računali na program vredan 41 milion dinara, najvažniji sledeći korak ostaje procena njihove konkretne dokumentacije i pravnih mogućnosti. Zajednički nastup može pomoći organizovanju pravne zaštite, ali ishod zavisi od činjenica i prava u svakom predmetu.

Izvori i dokumenti