Koliko daleko pčele zaista idu po nektar i da li je pravilo od tri kilometra opravdano?

Istraživači su postavili 72 pčelinja društva na šest organskih farmi na severoistoku SAD, a proizvedeni med analizirali na 96 ostataka pesticida.

Samo jedan uzorak sa istraživanih lokacija premašio je odgovarajuću maksimalnu granicu ostataka, dok su ukupni nivoi kontaminacije bili slični onima u sertifikovanim organskim medovima.

Problem američkog pravila od 6,4 kilometra

Američke smernice za organski med zahtevaju da pčelinjak bude okružen organski sertifikovanim ili prirodnim zemljištem u poluprečniku od približno 6,4 kilometra.

Takvu površinu veoma je teško pronaći u kontinentalnom delu SAD, što je praktično ograničilo domaću proizvodnju sertifikovanog organskog meda.

Nova studija pokušala je da utvrdi da li je tako velika zona neophodna da bi se dobio med sa niskim ostacima pesticida.

Na šest istraživanih farmi između 56 i 93 odsto zemljišta u poluprečniku od tri kilometra činila su prirodna ili poluprirodna staništa, poput šuma, močvara i neobrađenih površina.

Med proizveden u tim društvima upoređen je sa 20 komercijalnih uzoraka organskog i konvencionalnog meda. Rezultati su pokazali da su ostaci pesticida bili niski i uporedivi sa sertifikovanim organskim proizvodima.

Medijalna udaljenost paše oko 750 metara

Istraživačka grupa sprovela je i povezano praćenje kretanja pčela kako bi utvrdila koliko daleko od košnice najčešće sakupljaju hranu.

Utvrđena medijalna udaljenost paše bila je približno 750 metara.

To ne znači da pčele ne mogu da lete tri, četiri ili više kilometara. Medijalna vrednost znači da je polovina registrovanih udaljenosti bila kraća, a polovina duža od oko 750 metara.

Rezultat, međutim, pokazuje da maksimalni domet leta pčele nije isto što i udaljenost sa koje se uobičajeno donosi hrana.

Evropsko pravilo je drugačije

Američku studiju nije moguće direktno koristiti kao argument protiv evropskih propisa.

U Evropskoj uniji pravilo nije 6,4 već tri kilometra.

Uredba EU 2018/848 propisuje da u poluprečniku od tri kilometra oko organskog pčelinjaka izvori nektara i polena treba pretežno da potiču iz organske proizvodnje, spontane vegetacije ili kultura tretiranih metodama sa malim uticajem na životnu sredinu.

Sličan kriterijum propisan je i u Srbiji. Prema Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji, pčelinjak se postavlja tako da u opsegu od tri kilometra izvori nektara i polena potiču od organski proizvedenih, samoniklih ili odgovarajuće tretiranih biljaka, uz udaljenost od potencijalnih izvora kontaminacije.

Studija ne dokazuje da je evropska zona prevelika

Rezultati iz SAD ne znače da bi evropski ili srpski poluprečnik od tri kilometra trebalo automatski smanjiti.

Istraživanje je sprovedeno na šest farmi u jednom delu SAD i u pejzažima sa visokim udelom prirodnih i poluprirodnih površina. Autori zato planiraju testiranja i u drugim delovima zemlje.

Rezultati, međutim, ponovo otvaraju pitanje da li se rizik od kontaminacije organskog meda u budućnosti može procenjivati preciznije od jednostavnog određivanja maksimalnog radijusa oko pčelinjaka.

U takvu procenu mogli bi da budu uključeni struktura zemljišta, dominantne paše, stvarna udaljenost sakupljanja hrane i laboratorijske analize meda i voska.

Važan je i vosak u košnici

Istraživači su ukazali i na činjenicu da pesticidni ostaci ne moraju u košnicu uvek dolaziti iz okolnog pejzaža.

Pojedine supstance, naročito ostaci sredstava korišćenih protiv varoe, mogu se godinama zadržavati u vosku.

Zbog toga su istraživačka društva započeta u praznim košnicama, a pčele su izgradile novo saće u uslovima organskog upravljanja.

To pokazuje da procena organske proizvodnje ne zavisi samo od toga šta se nalazi oko pčelinjaka, već i od načina upravljanja samim društvima.

Nova američka studija zato ne daje konačan odgovor na pitanje koliki bi zaštitni krug trebalo da bude, ali pruža nove podatke o stvarnom ponašanju pčela i mogućnosti proizvodnje meda sa vrlo niskim nivoima ostataka pesticida.